Од незапамћених времена до данас вез на бугарским ношњама имао је специфичну намену. Поред тога што је леп украс који указује на друштвени положај и припадност одређеном географском подручју, вез носи и скривену, „шифровану" поруку. Нимало није случајно што је вез на одећи играо улогу елемента који ограђује, дакле штити,  откривене делове тела. Важан значај имају и његове боје. На белој основи – симболу чистоте, нетрулежности и божанске светлости, истиче се црвена боја. Она алудира на почетак и наставак живота, на мајчину крв која чува од злих сила. Зелена боја пак је оличење природе и дрвећа живота, а злаћана нијанса је знак за сунце и ватру која носи благостање и светлост.

Кроз боје и фигуре веза наше баке и чукун-баке су покушавале да заштите своје најмилије од неповољних утицаја и измоле здравље, плодност и благостање. Оне су до у танчина знале какав је смисао стилизованих приказа за које су коришћене одређене комбинације геометријских фигура. Вештина стварања непоновљивог веза који је одисао љубављу према кући, укућанима и околном свету преношена је са колена на колено. Променом стила одевања моћ порука утканих у вез постепено је изгубљена. До данашњег дана су остали једино орнаменти са стилизованим геометријским фигурама, карактеристичним за ношње из различитих крајева Бугарске. Што због појачаног интересовања младих за традицију, што због публикација савремених истраживача веза, он опет налази место у нашој свакодневици и уметности. Захваљујући фолклорним манифестацијама и тематским догађајима, вез и данас открива своје древне поруке.

Дотаћи се те магије – такву прилику пружа град Белослав у коме се данас отвара друго издање Фестивала веза:

Овај фестивал покренут је прошле године, али његово настајање има дужу историју – прича Славјан Стојанов, један од организатора фестивала. – Она је везана за мој посао. Ја се бавим етнологијом и археологијом – одатле ми интересовање за вез. Бројни мотиви срећу се и на предметима које откривамо приликом археолошких ископавања. Изгледа невероватно, али они су стигли све до наших дана. Моја супруга, која се пре неко време латила рестаурацијом једне старе везене кошуље свог деде, иницирала је организовање овог фестивала.

Учесници форума су људи који негују традицију аутентичног веза и баве се реконструкцијом ношњи. Има и уметника који у модерну одећу уграђују традиционалне шаре веза. Главни захтев према свим учесницима је да чувају изворну традицију, а за то је потребно да свако наведе порекло мотива и шара које користи – географско подручје, врсту одеће за коју се конкретан вез користи, евентуално и причу везану за овај украс – наставља Славјан Стојанов.

Међу говорницима који ће одржати предавања на фестивалу су новинарка Бојка Асиова, историчарка уметности Јулија Бојева и истраживач веза Ирен Јанчева, које ће представити своја проучавања везана за историју ове традиционалне уметности. Приређене су и изложбе међу којима је збирка Радослава Раткова и Илонке Станкове – они су се посветили очувању аутентичне ношње и сакупљају народне костиме у добром стању из различитих крајева Бугарске. Фондација „Бугарин“ организује продајну изложбу слика домаћих уметника на фолклорну тему, средства од којих ће бити искоришћена за помагање рада Етнолошког музеја и школа у региону. Предвиђена је и заједничка експозиција са Историјским музејем у граду Провадији на тему „Богиња мајка – главни сиже у народном везу“.

За добро расположење учесника и гостију фестивала певаће и играће извођачи народне музике.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: festnashevicata.blogspot.com и архива