Група заљубљеника у планине одлучила је да Уједињење Бугарске, које славимо 6. септембра, обележи четвородневним трекингом на Пирину. Њихов водич је Димитар Димитров који се још од малих ногу заљубио у планину. Разлог је можда то што је родом из Јетропоља и одрастао је на Старој планини, а његова мајка је радила у Природњачком музеју што му је пружило могућност да сваки распуст проводи у природи.
Већ одрастао Димитар је одлучио да људима покаже лепоту Бугарске и води их на познате, али и непознате дестинације. 6. септембра ће он и његово друштво покушати да освоје врх Вихрен (2.914 м), који су у прошлости звали Елтепе или Врх бура, с којег се пружа поглед на географске области Тракија, Мизија и Македонија – идеал бораца за Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије.
Димитар трага за стварима које повезују људе и за њега границе нису хоризонталне, већ вертикалне. Оне не раздвајају, нити изолују људе, него их изазивају да развијају своје способности. Таква граница је и планински врх.
Какви су људи који воле планину?
Профил љубитеља планине је шаролик, каже Димитар. Исто као што је на послу или пак у метроу. То што их спаја јесте њихова спремност да рачунају на властите способности, вештине и знања. Ближи сусрет с природом их не плаши. Они природу поштују, припремају се за њу, обраћају се стручњаку за помоћ, а све то раде без страха. Имају вољу да изађу из своје зоне комфора. Устају рано ујутро и уместо да лешкаре цео дан, они улажу напоре, а знају да их на крају не чека луксузни хотел.
Највећа награда су призори који одузимају дах и задовољство да си премашио себе. Човеку је урођено да трага за својим идентитетом и смислом живота, а планина је једно од места где можемо наћи одговоре на наша питања. Број младих и старих особа, које воле да прошетају релативно добро уређеним и обележеним планинским рутама код нас, није мали. Нове генерације можда делују размажено, радије посежу за брзом храном, одлазе касно на спавање и не маре за своје здравље, без обзира на тренд органске исхране и редовне посете теретани. Али су две генерације уназад људи били енергичнији и издржљивији. У Бугарској је организовани туристички покрет инициран готово одмах по Ослобођењу земље од Османлија. Дакле, пред нама је добар пример.
Да ли би наше физичко стање и болести од које патимо били разлог да избегавамо планине?
Планина зауставља болести, каже Димитар. Оне се појављују као последица физичких и психичких фактора наше свакодневице, али операције и таблете не лече узрочнике болести, већ последице. Најбољи лек је да се бавимо стварима које хране душу.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лични архив
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..
Иновативна метода за лечење дијабетичког стопала која користи сопствено ткиво пацијента у комбинацији са вештачком интелигенцијом примењена је у..