1. септембра ће у Старом граду у Пловдиву почети традиционално издање најстаријег форума за савремену уметност у Бугарској, које ове године носи назив „Иза површине.“
1967. године је Атанас Крстев, кога његови суграђани зову Начо Културата због његовог великог доприноса духовном животу Пловдива, изложио у дворишту своје куће аквареле сликара Георгија Божилова – Слона. Отада, сваке године, уметници који стварају у класичним жанровима из области живописа, графике, скулптуре, керамике, цртежа приређују самосталне изложбе.
Идеја Атанаса Крстева је била да старе куће и пре свега њихова дворишта буду испуњени уметничким делима, прича уметнички директор и кустос изложби проф. Галина Лардева. У то време је Пловдивска уметничка школа била једна од најзначајнијих, а Атанас Крстев је био у блиским односима са Георгијем Божиловим, Димитром Кировим, Јоаном Левијевим, Енчом Пиронковим и другим сликарима. У ствари, он је, тада младим уметницима, пружио могућност алтернативног излагања радова, при том у неформалном стилу уместо у просторијама Савеза бугарских сликара или окружних галерија. Идеја јесењих изложби је била и остала да буду алтернативно место за уметнички дух и слободу изражавања. Током јесењих изложби били су допуштени свакојаки експерименти, оне су обезбеђивале простор за изношење алтернативних мишљења, за нове процесе које су покренули сликари који учествују на изложбама.
По речима проф. Лардеве, јесење изложбе су и данас својеврсна алтернатива комерцијалном облику већине приватних галерија и трибина најактивнијих учесника у новаторским процесима савремене уметности. Проф. Галина Лардева је себи, као уметничком директору, поставила циљ да пројектом кустоса обједини самосталне изложбе. И ако је прошле године она представила плацебо ефекат у уметности, ове године је учесницима дала задатак да истраже шта се то скрива „иза површине.“
Иза површине је у неку руку шаљив, али и озбиљан, широк поглед на идеју о визуелном лику, објашњава проф. Галина Лардева. Идеја о „изнад“ и „испод“ површине се у језику усталила као модел схватања видљивог и невидљивог света. „Иза“ површине, са своје стране, премашује појмове и идеје о невидљивом, у дубини и на површини. Стога овим пројектом покушавамо да представимо ауторе који умеју да раде на нивоу материје, али и на нивоу смисла у визуелном лику.
На Националним јесењим изложбама ће своје радове представити мајстор портрета Богдан Александров, млади живописац Шевкет Сонмез, који живи у Пловдиву и Истанбулу, пловдивска графичарка Моника Роменска, фотограф Данијел Леков, Атанас Тотљаков који се изражава кроз графику, цртеже и текстил, Калојан Илијев – Кокимото, који је довољно афирмисан у уметничком приказу предела и концептуалној уметности, сценограф и документалиста Јулијан Табаков, вајари Мартијан Табаков и Мартин Трифонов и дебитант на овогодишњем издању изложби Јавор Костадинов, сликар који је недавно завршио Академију. Традиционално ће њихови радови бити приказани у Балабановој кући, у кући породице Хиндлијан и кући мексичке уметности у Старом граду.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лични архив
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..