Бугарска привредна комора, једна од угледних послодавачких организација у земљи, објавила је шокантне податке о трендовима кретања страних инвестиција у Бугарској последњих 10 година. У наведеном периоду онесу десетоструко смањене у апсолутном износу и 14 пута као процент Бруто домаћег производа (БДП). Са око 9 млрди евра у 2007. г. десет година касније оне падају на мање од 900 млн евра, а као процент БДП – са 28% у 2007 г. на 2% у 2017. г. У првом полугођу 2018. у односу на исти период 2017. тренд смањења се наставља и инвестиције бележе двоструки пад – са 487,2 млн евра на 246,2 млн евра, овај податак наводи Комора, а појављује се и на сајту investor.bg.
У контексту њој сличних у економском погледу земаља балканског полуострва Бугарска такође не стоји добро. По обиму страних улагања она је на последњем месту ако се пореди са Грчком, Турском, Србијом и Хрватском. Све ово показује да Бугарска има проблема са привлачењем страног капитала и то у ситуацији када земља не располаже са довољно домаћег капитала за модернизацију и раст привреде и за побољшање животног стандарда. Зато она у великој мери рачуна на финансијске инјекције из иностранства, али као тржиште је мала, па стога није довољно атрактивна већим страним компанијама са глобалним или бар континенталним интересима. Тржиште је мало не само због осипања становништва него и због његове недовољне куповне моћи. Друкчије не може ни бити зато што су Бугари најсиромашнији у целој ЕУ. Приступ заједничком европском тржишту је аргумент који би требало да подстакне многе компаније из трећих земаља да инвестирају у нас, да Бугарску, тако рећи, искористе као улазна врата на тржиште ЕУ, али су практично највећи страни инвеститори овде европске компаније. Из анализе Бугарске привредне коморе је видно да је највећи инвеститор прошле године била Холандија (885 млн евра), следе Немачка и Швајцарска – са по око 130 млн евра. Капитал у Бугарску су уложиле и фирме из суседних земаља – Турске и Грчке. Свака од њих је инвестирала у Бугарској 80 млн евра. Истовремено се запажа знатан раст одлива профита у матичне земље страних компанија које овде послују, због чега су неке нето инвестиције негативне: у Чешку (-301 млн евра), Аустрију (-142 млн евра) и Норвешку (-70 млн.евра).
Велика предност Бугарске у напорима да повећа прилив страног капитала била је јефтина и адекватно квалификована радна снага, али она више није довољна ни за стране фирме које послују на њеној територији. Високо квалификовани, али ниско плаћени бугарски радници су нешто чега у земљи више нема. Они који су остали овде раде за већу плату, а многи су се одселили у иностранство. Сасвим логично су највећи страни инвеститор у Бугарској тренутно управо Бугари који живе у иностранству. 2017. г. они су дозначили својој породици и родбини преко милијарде и 115 милиона евра, 284 млн евра више него 2016. г.
Друга предност Бугарске у настојању да доведе стране инвеститоре је т.зв. равни порез од 10% на добит правних и приходе физичких лица. Заговорници увођења овог пореза јако су се надали да ће његова ниска стопа бити атрактивна инвеститорима, али је то очито била пука илузија – од његовог увођења 2008. г. наовамо стране инвестиције су у сталном паду. Бројна социолошка истраживања показују да страни предузетници не обраћају велику пажњу на овај порез него имају пре свега у виду неке негативне ствари као рецимо незадовољавајућа саобраћајна и енергетска инфраструктура, корумпирана и некомпетентна администрација, одсуство стабилности и предвидивости правосуђа.
У свету практично не постоји земља која не тежи повећању страних инвестиција и зато је ту тесна конкуренција. У тој борби предњаче најфлексибилнији и најдовитљивији који не привлаче стране привреднике измишљеним повластицама и аргументима, него реалним чињеницама и доказима.
Превод: Ана АндрејеваКључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..