Један град има толико прича колико је људи доживело емоције под његовим небом. Али постоје и такве приче чије речи можемо препознати кад угледамо рушевине неког храма, приседнемо на камен који су ветар и сунце обликовали или притворених очију слушамо море у нади да ћемо чути одјек потопљеног древног града.
Сликарка Елена Русева се одлучила да нам исприча историју свог родног града Каварне кроз цркве у његовој околини. Пре 25 векова, на месту старог трачког насеља, грчки досељеници из Месемврије су основали колонију Бизоне на основу које је касније настао просперитетни у антици и средњем веку град. У њему су подигнуте утврђене зидине, ранохришћанска базилика, медијевалне цркве, јавне зграде.
Изложба је део овогодишњег издања Фестивала старе музике, песме и игре „Страваганца“ који се одржава у Каварни, а посетиоци је могу видети у уметничкој галерији „Христо Градечлијев.“
На територији Општине Каварна има укупно 13 храмова, укључујући капеле на рту Калијакра и у селима Божурец, Нејково и Камен брјаг, прича Елена Русева. Неке од цркава су активне, док другима предстоји да ускоро поново отворе своја врата. Два најстарија храма су храм Светог Георгија и црква Светог Успенија Богородичиног, а најзанимљивија као архитектонски ансамбл је црква Сабора дванаесторице апостола у селу Блгарево. Мештанима је она позната као црква Светих Петра и Павла , али је на једном камену, који датира још из грчког доба, пронађена плоча на којој је исписано њено право име. Ово је можда најстарија црква у овом крају, а одликује се од осталих које су изграђене у румунском стилу. Нажалост, она тренутно није отворена за посетиоце.
Дом Господњи је место на којем човек налази наду и утеху, стога је Елена Русева своју изложбу назвала „Храм – снага и дух.“ Она верује да је вера у Бога и даље онај непоколебљиви стуб који је у прошлости Бугарима давао снагу када су посустајали. Сликарка користи технику пирографије и витража које се употребљавају и у православним храмовима.
Током школске године смо се у школи сликарства коју организујемо у СШ „Стефан Караџа“ позабавили пирографијом и то ме је подстакло да се определим за ту технику, рекла је уметница. Што се витража тиче, њега и дрво користим за декорацију унутрашњости православног храма. У изради иконостаса коришћено је углавном резбарено дрво, а преламање светлости у разним бојама ствара свечану атмосферу.
Упркос лепоти својих слика, Елена Русева не гледа на себе као на „сликара,“ више воли да себе изражава кроз радове својих талентованих ученика. Ово је највеће признање за једног учитеља, каже она и додаје да су неки од њих образовање стекли у Бечу или Софији и данас раде као архитекте, други су се определили за сликарство, а трећи ће на јесен уписати ликовну уметност. И сви они – од њихове професорке до најмлађег ученика, инспирацију налазе у природним декорима града с вишевековном историјом, очаравајућој природи и мору.
Каварна је једно место где се човек може дотаћи нетакнуте дивљине природе, прича Елена Русева. Поред тога, на рту Калијакра се налазе веома занимљива археолошка открића, историјски споменици, као што су хамам и старе чесме. Тако, рецимо, легенда о сребрној чесми каже да су султани слали људе по воду с ове чесме пошто се веровало да је лековита и да ће опрати њихове грехе.
Према предању о турском купатилу, девојка и њен драги су у име своје љубави изгорели у његовој пећи, пошто се у девојку заљубио нико други него султан.
Лепота храмова у Каварни и његовој околини ће бити представљена и у нашој морској престоници Варни.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Дијана Цанкова, dobrichonline.com и dobrudzha.com
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..