Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска планира да за мање од годину дана уђе у „чекаоницу за евро“ и Банковну унију

БНР Новини

Откако је Бугарска 2007. године приступила ЕУ, у њој се стално прича о позитивним и негативним странама уласка у еврозону и прихватања евра као националне валуте. Међутим, до сада власти у Софији нису биле ништа преузеле у вези са прихватањем евра, али су у исто време стално тврдиле да је наша земља испунила све захтеве за пријем у еврозону. Тек пре око два месецаминистар финансија и гувернер БНБ су упутили званично писмо о учешћу наше земље у Механизму јединственог надзора банака путем успостављања тесне сарадње са Европском централном банком и о намери наше земље да аплицира за приступање Европском механизму девизних курсева (ERM2). Сада је влада усвојила и Акциони план истовременог уласка у тзв. „чекаоницу за евро“ и приступања Банковној унији до јула идуће године.

Документ предвиђа измене и допуне бугарског законодавства у складу са европским правом, мере јачања банкарског сектора и надзора банака, као и мере стриктнијег надзора пензионих фондова и друштава за осигурање.

Ништа мање важне су и мере које се односе на предузећа у државној својини којима ће бити препоручено и од којих ће се тражити унапређење  менаџмента и финансија и њихово усклађивање са европским законодавством. Све ове мере имају за циљ појачање контроле банкарских и финансијских институција у земљи како оне не би угрожавале макроекономску стабилност Бугарске. Са овим нелаким задатком мораће да изађе на крај бугарски парламент до средине 2019. године. Има довољно времена, имамо стабилан политички и економски систем, тј. постоје услови за спровођење реформи. Тим пре да је, за разлику од осталих земаља у ЕУ које нису у еврозони, у Бугарској гледано у целини расположење грађана, а и расположење у економским и политичким круговима према прихватању евра као националне валуте позитивно. У ствари, Бугарска је једина из ове групе земаља која чини прве конкретне кораке ка приступању зони евра.

Међутим, овде ваља истаћи да први пут еврозона уводи нове захтеве према некој земљи кандидаткињи за приступање који нису чисто банкарске, финансијске и девизне природе већ су много ближи политичкој сфери. Јер  су и из Брисела и из Франкфурта јасно ставили до знања да ће видљиви резултати борбе против корупције у земљи бити важан услов за пријем у еврозону. Према оваквом захтеву власти код нас су посебно осетљиве пошто је Бугарска већ десет година под сталном контролом Брисела када је реч о поштовању законских и подзаконских прописа и успешној борби против корупције на високим нивоима власти. То што овај мониторинг траје већ десет година значи да Бугарска још није забележила видљиви напредак у овој сфери. Поред свега тога, први пут ће земља кандидат за еврозону морати да сачека и да спроведе неопходне реформе и пре свог уласка у „чекаоницу за евро“ где ће до реалног прихватања евра провести не зна се тачно колико времена.

Акциони план владе истовременог приступања Бугарске Европском механизму девизних курсева и Банковној унији до јула 2019. године улива поверење, поставља захтеве, одређује рокове  и генерално представља програм широких финансијских и економских реформи. Неће бити лако, јер ће бити погођени интереси утицајних лобија и пословних кругова. Али ако овај план пропадне, Бугарској ће претити остајање на периферији ЕУ и то у својству члана друге класе, кога нико не узима у обзир. А ово се никоме неће допадати – нити обичним Бугарима, нити званичним властима.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска привреда се буди, али се ситуација разликује од региона до региона

Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..

објављено 21.11.24. 11.45
Људмила Петкова

Министарка финансија обећала: Неће бити повећања пореза и доприноса у 2025. години

Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..

објављено 18.11.24. 17.14

Месечна инфлација порасла за 1,1%

На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..

објављено 15.11.24. 14.58