2018. година је за Ивана Варимезова празнична – недавно је познати музичар прославио свој 60. рођендан. Он припада генерацији гајдаша који  су се успешно остварили на професионалном плану код нас и у иностранству. Свакако је за његов успех од значаја то што потиче из породице музичара али поред тога Варимезов је стекао и солидно образовање на Националној школи фолклорних уметности „Филип Кутев“ у Котелу и Музичкој академији у Пловдиву. Његов први „учитељ“ је породично окружење у родном Странџанском крају – у граду Средецу, у околини Бургаса, где су гајде неизоставни део локалне музичке традиције. Његов стриц – чувени бугарски гајдаш Костадин Варимезов је умногоме допринео формирању укуса младог човека за типичан за њихов родни крај извођачки стил. Ово се искуство показало драгоценим за његов успешан рад као солисте и инструменталисте Ансамбла народних песама и игара „Тракија“ из Пловдива, а касније и као диригента оркестра Ансамбла народних песама и игара града Пазарџика где је заједно са својом супругом Цветанком Варимезовом створио првокласни хорски састав. Након што је његова породица прешла у Софију Иван Варимезов је више од 10 година био члан Оркестра народне музике БНР. До сада има преко 150 студијских снимака као солиста, члан оркестара и камерних група, а такође и као аутор музике. Паралелно с тим био је професор гајди дечије музичке  школе у Софији, а љубав према народној музици побудио је и код своје две ћерке  – Ратке и Тање. Године 2001. породица Варимезови се настанила у Лос Анђелесу. Позив им је упутио проф. Тимоти Рајс – етномузиколог заљубљен у бугарски фолклор, који је свирање на гајдама учио код Костадиновог стрица. Рајс је и аутор документарног филма „Да ти душу испуни“ који представља породичну причу фамилије Варимезови.

Од 2001. године предајемо на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу, на одсеку за етномузикологију – прича Иван. – Предајемо бугарску народну музику. Моја супруга Цветанка Варимезова предаје вокалну технику и народно певање, а ја - инструменталну музику. Тако промовишемо и нашу музику на коју смо посебно поносни. Поносан сам и на своје гајде – оне су увек са мном. Гајде су моја бугарска застава у свету. Кад их надувам и засвирам наше мелодије, људи ме питају  за инструмент, за Бугарску. Зато знам да морам да будем захтеван према свом послу с младим људима.

С великом захвалношћу Иван Варимезов нам је испричао и о својој дугогодишњој сарадњи са проф. Тимотијем Рајсом:

Он је прави амбасадор бугарске народне музике у свету, чиме се ми као породица и као Бугари веома поносимо. Он је написао две књиге о бугарској народној музици, а сада издаје трећу. Тимоти је у нама видео људе који настављају пут његовог учитеља и мог стрица Костадина такође вођени жељом да промовишу бугарски фолклор. Када се човек налази у иностранству, неминовно осети да му оно „национално“ недостаје, осећа да ће можда у сваком тренутку изгубити тло под ногама, али зна да мора да буде одржив. Поносим се што су моје ћерке Тања и Ратка почеле да са нама певају.

Уверен сам да музика одржава и ојачава породицу, она је и фактор за развој културе код деце. Моје две ћерке су по занимању зубари, али и даље певају. Кад код можемо „породично“ прихватамо позиве за концерт. Срећан сам што нас бугарска публика није заборавила. Хтео бих да се захвалим Савезу музичких и плесних уметника Бугарске на награди, Кристалној огрлици, која ми је уручена поводом прославе мог 60. рођендана. Ова се награда даје људима који имају велики допринос бугарској музици и фолклору. У оквиру Годишњих фолклорних награда додељена ми је и Статуета за успешно промовисање бугарског фолклора у свету. Живим у иностранству, али ме људи овде нису заборавили – то је најлепше!