Кипарско друштво за осигурање „Олимпик” је пало под стечај и остало без лиценце. Под стечај је пао и њен огранак у Бугарској. У ствари, не зна се тачан редослед ова два догађаја, јер је претежна делатност кипарског осигуравача била управо у Бугарској. Тако је преко 200.000 бугарских возила остало без обавезног осигурања од ауто-одговорности, а оштећено је и пуно правних лицакоја су имала уговоре са Кипранима, нека од којих у државној својини. Између осталог, можда се покаже да су дотични Кипрани Шпанци, али ту ствари нису сасвим јасне.
Сагласно закону, Комисија за финансијски надзор, чије чланове бира парламент, врши надзор над обављањем делатности осигурања на територији Бугарске. С друге стране, у делокруг Комисија не спада надзор пословања огранака страних осигуравача из земаља ЕУ с обзиром да се матична друштва налазе на територији неке друге европске земље у којој њихово пословање надзире локално регулаторно тело. Осим што се над обављањем делатности таквих огранака не врши надзор, за пословање истих није ни потребно издавање лиценце или дозволе него је једино довољно да матично друштво обавестиКомисију за финансијски надзоро отварању огранка. Све то практично означава да ће проћи доста времена док се из Кипарског гарантног фонда накнада штете исплатисвим осигураницима друштва, с обзиром да се јошчека одлука суда у Лимасолу о стечају друштва „Олимпик”, а трансфер новцабугарском Гарантном фонду би могао да буде извршен тек после тога. У међувремену, сва оштећена лица ће морати да под хитно закључе нове Уговоре о осигурању и да поново уплате износ на име осигурања.
Овај случај са кипарским друштвом за осигурање у Бугарској је изазвао до сада невиђене реакције и скандале који су у неком погледу чак били јачи од панике око стечаја2014. године четврте по величини банке код нас –Кооперативне трговинске банке /КТБ/. Ствари су се усијале до те мере да је, на захтев опозиционе Бугарске социјалистичке партије, усред летње паузе парламент хитно сазван на ванредно заседање а у просторије Комисије за финансијски надзор су ради спровођења истраге ушли агенти Државне агенције за националну безбедност и тужилаштво. Они ће морати да утврде које је мере стабилизације финансијског стања друштва за осигурање „Олимпик“ предузела Комисија за финансијски надзор и шта је иста учинила да би гарантовала и заштитила интересе клијената кипарског друштва.
У овом контексту премијер Бојко Борисовје рекао да ће влада помоћи у решавању случаја, али без преузимања финансијских обавеза. Премијер је затражио од парламента да разреши дужности заменика председника Комисије за финансијски надзор – Ралицу Агајн, која је била задужена директно за послове осигурања, као иформирање радне групе за тражење могућности за накнаду штете нанете бугарским возачима услед стечаја друштва „Олимпик”. Агајн је сама поднела оставку а парламент ју је усвојио. Министар спољних послова ЕкатеринаЗахаријева је хитно разговарала са кипарским амбасадором у Софији и инсистирала на неодложном састанку кипарских и бугарских стручњака ради изналажења излаза из ове финансијске и осигуравајуће кризе која је запала у ћорсокак.
Чија је тачно кривица за крах кипарског осигуравача, још увек је тешко рећи. Сумње лебде око нејасних фантомских власника друштва „Олимпик”, који су, према гласинама, можда и лица од поверења једногпознатог бугарског друштва за осигурање. Други мисле да је његов власник – шпански држављанин, чим је предосетио неуспех својих планова, благовремено напустио Кипар и прешао у Велику Британију. Није мало и оних посматрача и стручњака који додају да прилично велику кривицу за стечај друштва за осигурање „Олимпик“ сносе и сами осигураници, који због ниских цена осигурања друштва „Олимпик” нису проценили ризике и последице до којих би могла да доведе политика одржавања нереално ниских цена.
Бугарски надлежни органи сматрају да је њихова немоћ у случају „Олимпик” у великој мери резултат несавршеног бугарског и европског законодавства у области осигурања. Због тога су неки званичници наговестили да ће питање о изменама и допунама европских директива и бугарског Законика о осигурању ускоро бити покренуто.
Превод: Албена Џерманова
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..