Након више од две године дефлације Бугарска се суочава са толико очекиваном од стране неких економских субјеката здравом инфлацијом. Она је, међутим, толико висока, да није баш здрава и од поскупљења цена не само да не можемо назрети позитивне ефекте, него наслућујемо опасност од смањења куповне моћи грађана. Стопа инфлације у Бугарској већ износи 3,5% што је рекорд за последњих пет година. Овај тренд чак угрожава испуњење једног од критеријума за улазак у толико жељену (за управљаче) еврозону, које до сада није представљало неки проблем за Бугарску. Инфлација је резултат унутрашњих, али и спољашњих чинилаца.Међу унутрашњим највећи утицај има растућа куповна моћ становништва чији дохоци континуирано расту са по 10% годишње. Што више новца у џепу, то већа потрошња на тржишту. На пословни језик то би се могло превести као превага потражње над понудом. Међу спољашњим факторима главну улогу у расту инфлације има поскупљење енергената. Томе се мора додати и једна забрињавајућа појава – приходи бугарских грађана расту спорије од њихових трошкова. Просечни укупни приход по члану домаћинства у другом кварталу 2018. г. јe 754 евра. То представља раст од 8,7% у односу на исти период 2017. Истовремено трошкови за исто тромесечје износе 680 евра, а то је раст од 11,4% у поређењу са другим кварталом 2017 г., видно је из навода Националног статистичког института.Према томе, реални доходак расте брже од инфлације што омогућује и већу потрошњу. Поред тога цене на мало у Бугарској остају на прилично нижем нивоу од средњеевропског, а продубљењем интеграција у ЕУ није могуће да се оне не повећају.У крајњој линији може се рећи да постоји још доста слободног новца који је у стању да генерише даљи раст конзумације, т.ј. потрошачке инфлације, све док се не достигну бар нивои цена у развијенијем делу Европе.
Друга негативна вест коју смо сазнали ових дана тиче се успоравања стопа економског раста које за сада не узнемирава. Стопа економског раста у другом кварталу године износи 3,4%, што представља најслабије повећање од 2015. г. наовамо. Овај какав-такав раст слаба је утеха за Бугарску која је до те мере заостала за индустријским развијеним државама да многи економисти тврде како је за преброђивање тог јаза потребно да домаћа привреда у току више деценија расте са по 10% годишње.Поред незадовољавајућих стопа економског раста постоји још један разлог забринутости. А то су мотори економске експанзије. Покретач бугарске привреде је унутрашња потрошња која не води стварању нове додате вредности какав је случај са капиталним улагањима него има само краткорочни економски утицај, а још је нестабилна и непредвидива као фактор. Доскора су владини економски експерти сматрали да ће ове године бити забележен врхунац раста бруто домаћег производа (БДП)и да ће доћи до прегревања привреде.Тренутно ове прогнозе изгледају прилично сумњиве не само због бројки које наводи национална статистика, него и због неких појава које се запажају у неколико средње и источноевропским земљама.У Пољској и Чешкој, рецимо, привреда осетно успорава раст, а по свему судећи такву судбину ће задесити и Бугарску.
Превод: Ана Андрејева
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..