Велика и импресивна изложба отворена је у Националној ликовној галерији, у згради Дворца. То је заиста била прва палата бугарских кнежева – Александра Првог (Батенберга) и Фердинанда Првог од Бугарскепосле Ослобођења Бугарске 1878.г. Сада неколико сала одише празничном атмосфером, коју старинском амбијенту придају ремек-дела неких од најпрослављенијих бугарских сликара. Они су део збирке познатог спортисте, колекционара и дародавца Бојана Радева. Овом изложбом Радев обележава 50. годишњицу своје друге олимпијске титуле у рвању грчко-римским стилом освојене у Мексику 1968. године. По речима истакнутог такмичара тим поводом је он дао предност уметности; у спортским круговима годишњица пак ће бити обележена у септембру.

Са бурним аплаузом су на отварању били дочекани Бојан Радев и директорка Националне ликовне галерије Слава Иванова.

„Индикативан је начин на који сте поздравили Бојана Радева”, рекла је Слава Иванова. „Само његово име довољно је да дођете на ову изложбу. Оно је симбол поноса и дике, симбол је победе, истрајности у борби и самопрегора. Национална галерија први пут излаже толики број и толико драгоцена дела из збирке Бојана Радева.Он воли да у шали каже: “Ја сам национално богатство“. И то је стварно тако. Он је двоструки олимпијски шампион, светски шампион. Али је то само део његовог животног пута – у области спорта. Остали део велики рвач је посветио уметности. Ми, који радимо у Националној ликовној галерији заступамо мишљење да је свака приватна збирка део националног богатства и зато смо оберучке прихватили идеју да изложимо у нашим салама ову сјајну колекцију.”

Макар и прилично обухватна изложба има тематске акценте. Један од њих је стваралаштво уметничке групе „Бараци”. То су Васил Бараков (1902-1991), Давид Перец (1906-1982) и Златју Бояджиев (1903-1986). Они су бугарску ликовну традицију поставили на нови, модернији колосек.

Поједине сале посвећене су стваралаштву многих истакнутих бугарских сликара које можемо назвати националним класицима, какви су Васил Стоилов (1904-1990), Бенчо Обрешков (1899-1970), Илија Петров (1903-1975) и др.

Представљено је и неколико припадника бугарске модерне, као рецимо Жорж Папазов (1894-1972), који је радио углавном у Француској.И још једна занимљивост – на изложби се могу видети платна Сирака Скитника (Панајота Тодорова, 1883 – 1943), првог главног уредника (у функцији данашњег директора) Радио Софије (данашњег Бугарског националног радија). Он је пре именовања на овај положај већ био познат као сликар и писац.

„Драги Бугари, јако се поносим свима вамаи радостан сам што вечерасотварамо ову моју збирку различитих аутора” – казао је Бојан Радев. „Будите поносни што сте Бугари, поштујте једни друге и помажите једно другоме. Пожелео бих да што више таквих ремек-дела буде изложено у Националној ликовној галерији и да се они који овде раде, поносе својим трудом и залагањем којим пружају значајан допринос националној култури.”

Неће то бити последња изложба из колекције Бојана Радева у Националној галерији. У типичном за њега загонетном стилу најавио је нову изложбу са истим бројем слика, са том разликом да ће оне бити само једног аутора.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Венета Павлова и БГНЕС