Ове године Министарство културе финансира нове археолошке објекте на северозападу земље. Међу њима су занимљива насеља из римског доба, али је већина њих из других, ранијих периода. Чиме археолошко наслеђе тог краја привлачи пажњу на себе?
Ево шта је с тим у вези рекла Фионера Филипова, директор Регионалног историјског музеја у граду Видину за Радио Бугарску:
По мени, велико интересовање је последица, пре свега, доброг рада археолошких екипа које спроводе истраживања и у најзабаченијим деловима северозападне Бугарске. У ствари, већ дуги низ година радимо са колегама, руководиоцима археолошких објеката из Националног археолошког института, а велику подршку нам пружа и Министарство културе.
Који су најзанимљивији објекти, питали смо Фионеру Филипову:
2014. године смо, након дуге паузе, обновили археолошка истраживања античког града Рацијарије. Током година је она више пута била на мети трагача за закопаним благом. Ове године настављамо археолошке радове на ископавању централног дела око резиденције управника Рацијарије.
Други велики објекат који истражујемо и који сматрам да ћемо ове године завршити јесте некропола из бронзаног доба код села Балеј. У ствари, на том локалитету су видљиви трагови из раног, средњег и позног бронзаног доба. Некропола на неки начин надопуњује насеље из касног бронзаног доба код села Балеј. Дакле, на том локалитету очекујемо веома добре резултате.
Поред Рацијарије, други такође занимљив објекат из римског доба је путна станица у месту Аниште, надомак српске границе. Археолози су већ пронашли кованице из 3-4. века, као и многе друге предмете који су стари Римљани користили у свакодневном животу – лампе, керамику, системе за подно грејање. У близини станице се налази стара римска вила коју такође истражују.
Међу старијим објектима је и насеље из раног неолита на локалитету „Градец“ код села Мајор Узуново, Општина Видин.
У овом крају је пуно пећина део којих је познат не само по својој несвакидашњој лепоти. Обезбеђено је финансирање за нова истраживања пећине „Редака.“ У њој је пронађено много предмета који сведоче о животу ловаца од пре 40.000 година. Нека налазишта указују на чудну симбиозу између људи и хијена. У лепој и популарној међу туристима пећини „Магура“ ће се наставити радарско и ласерско снимање праисторијских цртежа како би добили тзв. виртуелну реалност.
Занимљив објекат из Средњег века је локалитет „Градиште“ код пролаза „Вратцата,“ Општина Враца, на којем је пронађена хришћанска црква саграђена вероватно у 6. веку, за време владавине цара Јустинијана.
Предстоје истраживања на деоници Видин-Монтана-Враца новог ауто-пута у северозападном делу земље. У питању су рутински послови које обично финансира инвеститор. Очекују ли се драгоцена налазишта?
Очекујемо да нађемо поједина насеља, као што је био случај са радовима на железничкој прузи, али ће то вероватно бити у каснијој етапи, каже гђа Филипова. Очекујем пре свега налазишта из римског доба, понекад имамо нешто и из бронзаног, али још увек немам коначну варијанту деонице, тако да вам тешко могу нешто конкретно рећи. У ствари, приликом сличних ископавања обично наилазимо на слојеве из свих доба.
Стари споменици и предмети који су пронађени у северозападној Бугарској представљају добар основ за рад музеја који привлаче све више туриста. Рушевине и археолошка налазишта у Видину радују се доброј посећености, рекла је Фионера Филипова. На првом месту су тврђава Баба Вида и отворени прошле године епиграфски центар.
У њему посетиоци могу да виде бројне споменике, архитектонске елементе, саркофаге и друге античке камене артефакте с натписима. Очекујем да ћемо годину завршити добрим прометом туриста, рекла је гђа Фионера Филипова, директор Регионалног историјског музеја.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА и Радио Видин
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..