Џез форум, који се одржава у оквиру међународног музичког фестивала „Варненско лето“ по традицији се одликује занимљивим програмом, наступом популарних музичара са светске сцене као и надобудним представницима слободарске музике. Одржава се на отвореном, у „Енглеском дворишту“ Археолошког музеја. Недавно завршено 27. издање било је тако рећи „минималистичко“ – у току једног викенда приређена су сва четири концерата. Први на сцени су се појавили чланови Бартош Дворак квартета – изузетни инструменталисти нетрадиционалног размишљања.

То ми је први долазак у Бугарску, могу рећи да ми се ваша земља јако допада – казао је виолиниста Бартош, вођа састава. – Не могу објаснити зашто, али се овде осећам као код куће. Место је заиста лепо, а публику чине људи који стварно воле музику.

Пуно поштовалаца открио је овде и трио „Егзотика“, чију су чланови музичке звезде – саксофониста Чико Фриман, контрабасиста Хајри Кенциг и перкусиониста Рето Вебер. Чико Фриман који ужива славу једног од најбољих савремених џезера свирао је на џез фестивалу у Пловдиву, на фестивалу уметности „Аполонија“ у Созополу…

У САД имам групу која се зове Chico Freeman Plus+tet , сачињавају је амерички музичари – каже Фриман. – Имам и овај невероватан трио. Пре неко време свирао сам у Софији са Милчом Левијевим, са њим смо пре седам година наступили на Нишвилу… На овом фестивалу у Варни никад нисам био, а видим да је прекрасно место. Људи су веома срдачни, а саксофониста Анатоли Вапиров је невероватан човек.

Рето Вебер, мађионичар перкусија, свира и на Hang-у – инструменту који је он изумео.

Конструисан је на моју идеју, израђен је у главном граду Швајцарске Берну  пре 17 година. Ову идеју сам поделио са једним мајстором са Тринидада, који увек штимује мој SteelPan. Потом сам узео мој Ghatam – земљани лонац из Индије, ставио сам га на сто и упитао га да ли је у стању да направи нешто слично, али од метала. Он је ставио два челична бубња један изнад другог, а затим му је било потребно десетак месеци док изради инструмент са скалом од 9 тонова. Свирам на различитим егзотичним инструментима. Путујем по свету, свирам са старијим људима на различитим континентима. То инспирише код мене нове идеје, али никад не копирам музику коју сам негде чуо, већ стварам у свом сопственом стилу, у стилу музике Европе.

Своје утиске је изнео и Отмар Кламер, познати аустријски џез критичар, организатор џез фестивала у Грацу, уметнички директор џез клуба у граду. Први пут је био гост на Варненском џез фестивалу 1994 г. и отада долази сваке године.

Увек када дођем, имам прилику да чујем неке музичаре које дотле нисам слушао, извођаче са источног дела континента, каже Отмар Клемер. – Овдашњи музичари су веома добри инструменталисти, са солидним образовањем у области џеза и класичне музике. Неретко они усклађују џез са традиционалном бугарском музиком. Фестивал у Варни има посебну атмосферу. Пре више година одржавао се у Конгресном центру града. Али је сада у дворишту Археолошког музеја много лепше. Публика је интелигентна, слуша пажљиво концерте. Програм је квалитетан. Увек се видим са старим пријатељима и научим неке нове ствари. Ево, рецимо, Давид Хелбок трио, већ дуже време знам ове одличне музичаре.

Џез фестивал се организује уз подршку општине Варна и Министарства културе. Одлични избор извођача фестивала дугујемо Анатолију Вапирову – еминентном саксофонисти са бројним познанствима у целом свету. На тих 27 издања наступило је више стотина музичара, међу којима Мел Волдрон, Јуриј Кузњецов, Алберт Мангелсдорф, Румен Тосков – Рупето, Христо Јоцов, Стојан Јанкулов, Антони Дончев и много други, каже Вапиров.

На жалост последњих неколико година из Варне нема ниједног спонзора без обзира што смо позвали врсне музичаре, наставља он. Чак и такву звезду каква је Чико Фриман. Од око 10 година покушавали смо да остваримо концерт канадске групе Shuffle Demons, али смо тек сада успели и они су обећали да ће свирати на затварању фестивала,казао је г. Вапиров уочи фестивала.

Група ни овај пут није успела да дође у Варну (из разлога који не зависе од воље организатора). Заменили су је омиљени и популарни домаћи трубач Росен Захаријев и бубњар Санди Данијел. У друштву Ајуне Сулеа, ганског свирача на жичаном инструменту колого (који личи на гитару, а на њему свирају шамани док лече), они су извели симпатичан микс џез и етно музике.

А после њих познати у нас David Helbock’s Random Control одржао је последњи концерт на овогодишњем програму фестивала.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Албена Безовска