Где год да се налазимо, Бугарску увек носимо у свом срцу, Ја волим своју домовину. Некима ће ове речи можда звучати као клише, али кад их изговарају бугарска деца којој је стало до домовине, нећете остати равнодушним. Овогодишње издање три дечја такмичења која организује Државна агенција за Бугаре у иностранству показало је да се број учесника из године у годину повећава. Расте и број земаља из којих наши сународници аплицирају на конкурсе. Претенденти на прва три места у категоријама „најбољи писац,“ „најбољи сликар“ и „најбољи извођач“ била су деца из 40 земаља, међу којима и неке изненађујуће земље. Председник Агенције Петар Харалампијев је као пример навео такмичење дечјег сликарства „Бугарска у мојим сновима“ на којем су први пут учествовали радови са Индонезије, Новог Зеланда и из Турске. Свакако је ужи избор финалиста такмичења у певању традиционалних песама "Љубка Рондова" био тежак јер су кандидати били веома талентовани. Сагласно пропозицијама, једна песма треба да буде народна, док је друга по избору учесника, али обе треба извести на бугарском језику. Један од награђених учесника је 15-годишња Јоана Банкова којој је ово друго учешће на такмичењу: 

Пре 14 година смо се преселили у Велику Британију, а Бугарска и све везано за њу ми пуно недостају. Бугарски језик сам научила у допунској школи на бугарском коју сам почела похађати с 5 година, а певању ме је научила професорка Елена Каравељова у Добричу. Она ми предаје поп и рок певање. Прошле године ми није пошло за руком да освојим награду. Али сам је ове године добила. Народно певање је потпуно нова ствар за мене, стога сам отпевала „Катерино моме“ у џез аранжману, а друга песма коју сам представила била је „Домовина“ Веси Боневе.

Жири Књижевног конкурса „Стефан Гечев,“ који постоји откад постоји и Државна агенција за Бугаре у иностранству, наградио је најбоље есеје инспирисане чистом и искреном љубављу деце према отаџбини. Према статистичким подацима, до сада је на сва три конкурса учествовало укупно 13.000 деце наших сународника који живе у иностранству. Награде су битне за њих пошто показују да без обзира на то што су далеко од домовине, Бугарска није заборавила своју децу, те их подстиче да открију и развијају свој таленат. Напори које улажу различите бугарске организације и недељне, односно допунске школе на бугарском како би одржавале живим бугарски дух у иностранству нису остали непримећени. Бугари расути по свету не пропуштају прилику да захвале учитељима и директорима школа који на свој посао гледају као на мисију, коју несебично бране, при том неретко запостављајући своје потребе и пружајући пажњу и време. То је учинила и Ивета Иванова, мајка две ћерке чији је таленат сликања такође био награђен:

Већ 15година живим у Напуљу. Деца похађају школу „Бугарче“ у том граду. Укупно 35 ђака учи у тој школи која је једна од највећих бугарских школа у Италији. Волела бих да искажем своју захвалност директорки школе госпођи Пепи Стефановој која у посао улаже своје срце и душу, а бугарски дух се много више осећа у нашој заједници тамо но што кад дођемо у Бугарску. Можда нас све оно што нам недостаје на неки начин мобилише и тера нас да радимо више, да будемо јачи и више ценимо све што је везано за нашу домовину. Велика је разлика у начину на који се деца упознавају с бугарском културом откад су кренули у ту школу. Она одрастају у туђој, у конкретном случају италијанској средини и понекад једноставно одбијају да причају бугарски, али им ја стално причам на матерњем језику. Откад су почеле да похађају школу „Бугарче“ ствари су се у потпуности промениле. Научиле су шта је то тимски рад и сазнале много тога о бугарским традицијама. Правимо мартенице, сурвачке, причају и о Василу Левском и бугарској историји, рекла је Ивета Иванова.