Да ли је Балкан под утицајем Русије? И ако јесте, какве би ефекте то имало на евроатлантске интеграције на чијем се путу налазе земље Западног Балкана? Ова питања су искрсла због изненађујућег дипломатског скандала, који је избио између Грчке и Русије. Грчка влада је наредила протеривање двоје руских дипломата и забранила улазак у земљу за још двоје. Ове мере су предузете због информације да су дипломате вишекратно покушали да коодинисаним напорима повећају утицај Русије на Грчку приликом решавања спора око имена Македоније. Управо је постизање споразума о имену био један од услова за отварање пута ка приступању Македоније ЕУ и НАТО.

Русија је окарактерисала дипломатски скандал као „грубу провокацију“, за коју је слабо вероватно претпоставити да је искључиво дело Грчке. Стални представник Русије при ЕУ Владимир Чижов убеђен је да је одлука о протеривању руских дипломата изазвана утицајем споља. А портпарол Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова окарактерисала је грчке оптужбе као голословне тврдње. Експерти су коментарисали и то да се напетост подгрева заштитом интереса САД у региону. Они су директно  повезани са проширењем НАТО на Балкану, на шта Русија не гледа добрим оком.

Анализатор Димитар Бечев, познавалац процеса на Балкану и у Русији и саветник у Атлантском савету у Вашингтону, оценио је отпор Русије против пријема балканских држава у чланство Северноатлантске алијансе као конјунктуран.

Овим се не задире у неки стратешки интерес руске стране, то нису директни суседи Руске федерације, безбедност Русије није ни на који начин угрожена. Балкан је само једно од поља конфронтације са Западом, која вуче корен још из 2013-2014. г. када је дошло до кризе са Украјином. Русија користи сваку прилику да би компликовала или спречила политику НАТО и ЕУ и у нашем региону, на жалост, услови су погодни – има више могућности да Русија протура ту политику, сматра Бечев. Према њему главна битка за Балкан није геополитичка него је везана за унутрашњу политику:

Она је повезана и са проблемима које имамо у Бугарској – питање је у којој је мери демократија овде укорењена, као и колико је афирмисан идеал владавине права, до које су мере медији слободни и колика је моћ цивилног друштва да намеће своје мишљење политичким елитама.

Друкчији је поглед дипломате Валентина Радомирског на актуелну ситуацију на Балкану. Он прати догађаје на Балкану и добро познаје Русију:

Током скоро целе своје историје Русија има интересе на Балкану и вероватно ће их и у будуће имати, али чини се да тренутно она није у стању да их  спроводи толико активно колико то сматрају моје колеге аналитичари који говоре о опасности од Русије.

Према Радомирском ослабљеној Русији полази за руком да брани једино своје интересе у тако званом „постсовјетском простору“ у Азији.  

По мени је Русија светска геополитичка сила, један од три центра вишеполарног света који је на помолу. Али је она економски и пре свега финансијски патуљак. Зато је и окренута самој себи, сматра Валентин Радомирски.