Ваша капела је у самом врху европске хорске уметности – ове речи чешког композитора Верослава Нојмана део су многобројних ласкавих одзива одушевљених музичких критичара о успешним наступима истакнутог бугарског хорског састава.

„Полифонија“ је тако рећи шампион по броју освојених награда са престижних европских такмичења: „Нека певају народи“, у организацији Би Би Си-ја, Лондон (1970), „Гвидо д’Арецо“ – Италија (1971), „Бела Барток“ – Мађарска (1976), Међународног хорског фестивала – Варна (1977), шест првих награда у свим категоријама на такмичењу у граду Горици, Италија (1986) и још много других одликовања у Чешкој, Шпанији, Грчкој, Немачкој, Аустрији. Овај подугачак списак резултат је импресивне интерпретаторске способности певачица и њиховог првог диригента Ивелина Димитрова, који је 40 година живота посветио том саставу. Познат је и као композитор симфонијских, камерних, хорских дела. По завршетку Националне музичке академије он се определио за рад са децом – предавао је солфеђо малим певачима прослављеног бугарског хора „Бодра смена“. Општење са човеком какав је Ивелин Димитров оставља неизбрисив траг у животу – каже Катја Диманова, једна од хористкиња. – Он није код нас васпитао само укус и однос према музици, него и стил комуникације и допринео целокупном осмишљавању живота.

Под његовом диригентском палицом „Полифонија“ је извела музике свих епоха. Бројна су и заједничка извођења са Камерним ансамблом „Софијски солисти“, Софијском филхармонијом, Симфонијским оркестром БНР.

Од 10 година диригент хора је Људмила Герова, која следи завет свог учитеља: Ми радимо из чисте љубави према музици. Поред диригентске вештине Герова је обдарена камерна певачица, а још је и дугогодишњи продуцент оперске музике на БНР.

Почеци нашег састава су стављени када смо напустиле хор „Бодра смена“ јер више нисмо биле у дечјем узрасту – прича гђа Герова. – Решиле смо да ћемо основати свој састав. За диригента смо позвале Ивелина Димитрова. На часовима солфеђа он је користио јединствену методологију нотног описмењавања Бориса Тричкова и тако је подстицао развој наших импровизаторских вештина. Најпре би мицао палицу на музичкој лествици указујући на ноте мелодије коју је сам смислио. Уследило би двогласно, понекад и четворогласно певање. Он би компоновао мелодију, а ми је одмах отпевале. Једном смо учествовале на међународном форуму професора музике у Москви. Остали нису могли веровати да ништа није унапред научено него је све импровизација. Та метода скраћује период припреме ђака и брзо долази до битног дела – интерпретације.На међународним такмичењима освајале смо новчане награде. Ивелин је својим делом новца куповао ноте за репертоар. Већи део њега су дела из епохе предкласицизма. Сањале смо да их чујемо у амбијенту у којем су изворно извођена. Биле смо јако срећне када нам је допуштено да певамо у базилици Светог Марка у Венецији, базилици Светог Петра у Риму, у црквама у Несебру.

Премијерно смо извеле на десетине дела домаћих композитора у оквиру смотре „Нова бугарска музика“, певамо и обраде народних песама Красимира Кјуркчијског, Ивана Спасова, Николаја Кауфмана. Пре више година биле смо позване да учествујемо у једној радио емисији у граду Левен, Белгија. Када смо отпевале песму „Мрак затекао Јану“ Кјуркчијског, зачула се потмула бука. Испоставило се да је то топот ногу чиме је аудиторијум демонстрирао одушевљење. Када смо освојиле прву награду на Међународном фестивалу у граду Корку, Ирска, на аеродрому смо потом среле председника жирија – професора Лондонског конзерваторијума. Када нам је пришао, скинуо је шешир са главе и дубоко се поклонио Ивелину. У Горици су наше певање упоредили са свирањем на Еоловим флаутама, старинским инструментима нежног звука.

Поводом јубилеја капела „Полифонија“ је приредила концерте у Софији и Пловдиву, а биће их још. Хористкиње планирају путовање у Силистру – родни град Ивелина Димитрова, где је он високо цењен. Његов отац је оснивач хора „Седјанка“ („Посело“) – састав са 70-годишњим историјатом. Чланице хора „Полифонија“ захвалне су руководству читаонице „Алеко Константинов“ у Софији, где одржавају пробе.

Поводом педесетогодишњег јубилеја веома популарна у недалекој прошлости новинарка БНР Божана Димитрова објавила је књигу – „Ивелин Димитров и „Полифонија“, у којој се прича о успесима хора. Поднаслов је „Песме на олтару времена“ – тако се зове једна од најзначајнијих песама маестра посвећена његовом хору.