Премда је школска година у Бугарској тек што завршена тема о квалитету и проблемима средњег образовања и даље остаје актуелна. Она заокупља посебно родитеље чија ће деца јесенас бити ђаци прваци. Разумљива је њихова жеља да упишу дете у што је могуће бољу школу, али има и доста примера који показују да наизглед најобичније школе имају потенцијал да буду храмови знања. Такве школе деца радо похађају и не журе да крену кући одмах после часова, него остају да доврше постављене задатке. Резултат свог рада често односе кући, јер кабинети опремљени 3D штампачима омогућују деци да виде и дотакну оно што су израдили. Није то слика из ближе или даље будућности, таква школа реално постоји, има преко 800 ученика, почев од предшколске групе све до четвртог разреда гимназије. Када је почела модернизација ове школе, о томе сазнајемо од Ивана Стојанова – директора средње школе „Христо Ботев“:

Школа је почела да се мења од далеке 2006. године. Најпре смо уложили напоре на побољшању амбијента, заменили смо столарију, јер је била толико стара да температура ваздуха у учионицама зими није премашивала 13 степени. Ремонтирали смо кабинете и учионице, онда купили нову опрему. Последњих пет година модернизовали смо технолошки амбијент. Разлог је била жеља ђака и учитеља да користе нове технологије. Пре 10 година смо купили прву интерактивну таблу. Објекти на њој су били покретни, а на часовима је било много забавније. Користили су је само професори енглеског,  јер није било софтвера на бугарском. Касније смо такве табле набавили и за кабинете историје, географије и литературе.

Како бисте реаговали на идеју да ваше дете почне да се бави програмерством у четвртом разреду? Данас је деци потребно неколико секунди да би научила неку нову технологију без обзира да ли је инсталирана на рачунару, паметном телефону или таблету.Они поступају интуитивно и откривају безброј функција о којима ми, одрасли нисмо ни помишљали. Управо на интуицији се базира метода коју је један бивши ђак школе, који студира компјутерске науке у Манчестеру, искористио да би упознао ученике са неограниченим могућностима дигиталног света. После свега што сте довде прочитали, вероватно мислите да је Средња школа „Христо Ботев“ прва школска установа у Бугарској у којој су изостанци нешто већ непознато. Директор каже да није баш тако, али је њихов број драстично опао, док су се истовремено оцене из бугарског језика и математике побољшале за читаву јединицу, показују резултати екстерне евалуације школе. Добре су и оцене на матурским испитима. Учитељи улажу пуно труда, али и жеље да буду пријатељи деци. Ученици са своје стране осећају добронамерност предавача и реагују на адекватан начин. Нормално је да питате, где је та школа и како је успела да све то оствари. Одговор је да су средства из европских програма претворила зграду у граду Карнобату, на југоистоку Бугарске, изграђену 1926. године, у „школу будућности“.

Превод: Ана Андрејева