Својим последњим активностима на пољу регионалне политике влада Бојка Борисова потврђује да нису била лажна уверења да ће и по завршетку председавања Саветом ЕУ у спољној политици Бугарске један од приоритета бити „Западни Балкан“. Разговори Борисова прекјуче у Солуну, а јуче у Босни и Херцеговини, не само потврђују, већ и конкретизују неке од основних линија понашања Софије у тој сфери. Ову балканску активност влада је испољила непосредно пре Самита иницијативе 16+1 у Софији чији је главни циљ развој економске сарадње и подстицање мултилатералних и билатералних партнерстава између Кине и земаља учесница Централне и Источне Европе чији је саставни део Западни Балкан. Једна од приоритетних области иницијативе за ову годину јесте инфраструктура, а инфаструктурни пројекти су били доминантна тема за време посета премијера Борисова Солуну и Сараеву.

На састанку „балканске четворке“ у Солуну између премијера Бугарске, Грчке и Румуније и председника Србије, бугарски премијер Бојко Борисов је највећу пажњу посветио инфраструктурној и транспортној повезаности региона. Сада је он ову тему повезао са потребом да развој железничких система и поморског и речног транспорта буде пропраћен и напорима за максимално олакшање увоза робе преко лука. Иста теза развијена је на састанку у Солуну министара саобраћаја четири државе на којем је бугарска страна најавила спремност да од почетка 2019. године уведе електронску наплату путарине, заложила се за постизање оперативне компатибилности наплатног система суседних земаља и потврдила спремност да ради за изградњу на што је могуће највише путева и железничких пруга који би гарантовали транспортну повезаност са суседним државама и ојачали трговинске и економске везе са њима.

Опет ове недеље, влада у Софији је одобрила Меморандум о формирању Извршног одбора за железнички теретни Алпско-западнобалкански коридор. Ова инфраструктура такође има за циљ побољшање повезаности и робне размене између земаља Западног Балкана. Сагласно одлуци Европске комисије од марта 2018. године, коридор треба да буде пуштен у саобраћај до две године и као део европске железничке мреже за конкурентне теретне превозе.

Међутим, и у Солуну и у Сарајеву премијер Борисов је подсетио на један кључан услов за европске интеграције земаља Западног Балкана. На састанку „балканске четворке“ у Солуну он је истакао да су потребни пријатељство, компромис и разумевање између свих у региону, док је у Сарајеву рекао да приоритет звани „Западни Балкан“ остаје на снази, али земље тог региона морају да превазиђу своје разлике. Као пример превазилажења разлика он је навео Уговор о добросуседству између Бугарске и Македоније и Уговор између Скопља и Атине о имену Македоније. Да ли ће и друге земље које имају нерешене проблеме, рецимо Србија и Косово чији су односи веома сложени или пак Босна и Херцеговина која има унутрашње противречности следити ове примере, тек ћемо видети.