Чувари бугарског духа ће кренути на путовање у прошлост како би се посветили традицијама и властитим рукама створили предмете, држећи се, притом, правила и техника израде наших предака. У родопском селу Манастир ће искусни мештани пренети своје знање и вештине ткања радозналим ентузијастима.

„Две руке, једно срце“ је радионица ткања која ће средином августа примити најватреније заљубљенике у родопске поњаве, губере и кићенике где ће до танчина савладати тајне ткања и веза, а предавачице ће им бити најбоље ткаље у селу. Полазници радионице ће испратити читав процес ткања – почев од чешљања и дрндања вуне па све до шивења везених назувака. У слободно време ће имати прилику да нешто више сазнају о месним обичајима и заједно са локалном певачком групом изводе изворне народне песме.

Иза овог пројекта су Удружење „Нишан“ и локално читалиште „Христо Ботев – 1929.“ Или, другачије речено – двоје младих људи који су се венчали у старинском стилу и који се труде да побуде интересовање за традиције и обичаје код људи.

Све је почело кад сам пре пар година почела похађати курс народних игара. И како је он одмицао бивало је све занимљивије и занимљивије, присећа се Ренета Георгијева. Прво ми је било занимљиво да обучем ношњу, а потом се појавило и интересовање за традиције у различитим деловима земље. Са мужем сам се упознала док смо обоје проучавали традиције и обичаје у селу Манастир. Тако се, буквално само од себе, родила идеја о традиционалном народном венчању. Венчање је било незаборавно и све званице су биле одушевљене овим несвакидашњим доживљајем и не, они нису мислиле једино на то како је све било шарено и лепо, већ пре би се рекло на то да су га осетили. Управо то нас је инспирисало да оснујемо удружење како бисмо људима пружили могућност да кроз традиционална венчања, пројекте, радионице и пројекције филмова доживе и осете наше обичаје.

Много људи се осврће у прошлост јер је нит између генерације њихових родитеља и оне њихових бака и деда све тања и тања, а сећања и традиције бледе. Али је нама урођено да трагамо за својим коренима и можемо се њима окренути у једном од најбитнијих тренутака у животу – на венчању, сматра Ренета Георгијева. А то потврђује и чињеница да данас више није реткост видети да се неко венчава по старим бугарским обичајима и у народној ношњи.

Млада се прекрива црвеним велом пошто се веровало да је у тренутку преласка из девојачког у брачни живот изложена опасностима, прича Ренета Георгијева. Обично је родбина младе била тужнија јер се одвајају од ње, док је у кући младожење било веселије. Тако, рецимо, кад је младожења ишао по младу у њену породичну кућу, није требало да је откупи већ да савлада три препреке како би доказао да је достојан ње, рекла је Ренета Георгијева.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив