Пошто је у склопу првог месеца бугарског председавања Саветом ЕУ, у јануару ове године, Бугарска социјалистичка партија (БСП) затражила изгласавање неповерења влади „Борисов 3“ због њене немогућности да спречи корупцију, сада, у току последњег месеца председавања она предлаже гласање о неповерењу због проблема са безбедношћу. Јануарски захтев није прошао, а вероватно ни јунски неће.

И у јануару, и данас, Покрет за права и слободе подржава социјалисте, али гласови две формације нису довољни за успех предлога. Партија бизнисмена Марешког је одлучила да сачека како ће се одвити дискусија у пленарној сали, а владајућа коалиција партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) и Уједињених патриота је чврсто „против“. За разлику од владајуће коалиције, опозициона „БСП за Бугарску“ није баш јединствена по том питању, те је ових дана решила да искључи из коалиције своју партерску странку Земљораднички савез „Александар Стамболијски“, пошто је на свом конгресу он одлучио не само да самостално учествује на предстојећим изборима за локалне органе власти, него и инсистирао на постизању компромиса са владом о неким конкретним питањима.

Основни правци парламентарне расправе такође су познати унапред. Током викенда социјалисти су ставили до знања да ће оптужити владу да је одустала од своје обавезе да гарантира безбедност грађана и да чува државне границе, да је пренела одговорност за обезбеђење народа приватним компанијама, да је ушла у „тајни“ договор са европским лидерима који ће нашкодити земљи. Из партије ГЕРБ су окарактерисали све те изјаве социјалиста као шпекулације, категорично одбацили оптужбе у тајне преговоре и изјавили да су критике изазване љубомором због њихових успеха. Из Уједињених патриота су били категорични да БСП не образлаже озбиљним аргументима свој предлог о изгласавању неповерења, да га подноси само како би обележила крај председавања и да друштво није расположено да мења садашње управљање.

Логично се намеће питање коме је све то потребно, чим је већ претходно познато да гласови опозиције нису довољни за скидање владе путем гласања о неповерењу, а познати су и аргументи обеју страна? У коментару о прошлом изгласавању неповерења смо навели да се у Бугарској тај инструмент користи за заоштравање или актуелизовање појединих политичких идеја, па и сами политичари то признају. Основна идеја опозиције овога пута јесте да омаловажи оцене о успешном бугарском председавању Саветом ЕУ. Свакако да ова теза може бити оспорена, али без сумње чести и безразложни предлози о гласању о неповерењу већ иритирају. У најновијој историји земље ниједан предлог о изгласавању неповерења није имао позитиван резултат, а једина влада која је пала била је она Савеза демократских снага и то после неуспеха предлога о изгласавању поверења који је она сама поднела. Међу Бугарима је све јача жеља обуставити парадоксалну праксу код које као резултат гласања о неповерењу се повећава поверење.

Превод: Александра Ливен