Бугарска академија наука (БАН) обележава 30 година од лета другог бугарског космонаута – Александра Александрова. Тим поводом приређена је занимљива изложба која укључује оригиналну апаратуру помоћу које су извођени експерименти на свемирској станици “Мир”, његово свемирско одело (скафандер), фотографије, научни материјал и видео-снимке.
7. јуна 1988. године са космодрома Бајконур у Свемир успешно је лансиран космички брод „Сојуз ТМ 5“ са трочланом посадом у саставу: Бугарин Александар Александров и Руси Анатолиј Соловјов и Виктор Савиних. Међутим, само километар и по од свемирске станице “Мир” са којом је требало да се летелица споји, космонаути су се суочили са искушењем и претила им опасност од превременог повратка на Земљу.
Десило се то када се откачила антена за спајање услед чега су подаци на екрану повремено нестајали – сећа се космонаут Александар Александров. – Сагласно инструкцији морали смо да се вратимо, али нисмо то урадили него смо предузели ризично спајање, знајући да би наш неуспех, који би за Бугарску био други те врсте, негативно утицао на имиџ Бугарске. (Лет првог нашег космонаута Георгија Иванова 1979. године је због техничког проблема прекинут пре спајања са станицом). Зато смо још када смо били на Земљи одлучили да ћемо учинити све што је у нашим могућностима да се спајање са свемирском станицом оствари … и успели смо!
Као скоро сваки бугарски дечак средином минулог века, Александар Александров је сањао да постане космонаут. Волео је да чита књиге Жила Верна, определио се за професију пилота, а пријавио се и за избор првог бугарског космонаута. Иако је био одлично припремљен, 10. априла 1979. полетео је други такође одлично припремљени бугарски космонаут –Георги Иванов, а Александар Александров је остао дублер. Међутим, након 9 година најзад је успео да оствари свој дечији сан.
Можемо ли да овде са Земље замислимо како је то лебдети у бестежинском стању у бескрају?
Не! То се не може замислити – мора се осетити – одговара космонаут. – Некада се сматрало да ће метеоритски рој, међугалактичка прашина и зрачење бити главни непријатељи освајања Свемира, а за бестежинско стање су веровали да је малтене рајско стање у којем човек лебди попут птице. Али се показало да управо због бестежинског стања односно због многих штетних фактора који утичу на људски организам не може да свако лети у Космос.
Током лета посада је успешно спровела научни програм “Шипка” и извела 56 експеримената.
Оно што смо урадили је јединствено за своје време, јер смо први пут успели да компјутеризујемо све експерименте – прича Александар Александров. – Један од тих експеримената тицао се сна. Пре нас су га изводили Американци, али без успеха, јер њихов астронаут није био спавао. Знамо да је сан главни фактор опоравка организма. Експеримент смо радили месец дана пре лета, за време и после лета и доказали да се космонаут може опоравити током сна у Космосу и бити радно способан. Другим речима, током лета у Свемир постоје исте фазе сна као и на Земљи. Овим експериментом смо дали важан допринос свемирским космичким летовима.“
Како се човек мења након што додирне бескрај?
Сваки лет нас мења, јер видимо да смо само зрнце прашине у Свемиру – одговара Александар Александров. – Зато сматрамо да су завист, злоба, каријеризам, који постоје на Земљи, непристојни…Нама је то несхватљиво. Као да смо ми, космонаути, људи другог кова.
Данашња деца сањалице имају много шири хоризонт – она желе не само да лете у Свемир него и да колонизују планете. Да ли ће имати шансу да то остваре под бугарском заставом?Да би постојала перспектива, мора да постоји држава, привреда, пољопривреда, развој земље. Када се то деси, полетеће и трећи бугарски космонаут, каже Александар Александров.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Дијана Цанкова
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..