Овогодишњи програм „Фолклорне играчке панораме 2018.“ укључује укупно 16 концерата уз учешће 60 ансамбала, а у улози домаћина наступиће 15 бугарских градова. Први пут Панорама, која ће потрајати до краја 2018. године, прелази границе Софије. Њено 6. издање отворено је пре неколико дана у Пловдиву колоритним играчким спектаклом у Античком позоришту.
16. јуна у Софији, у сали број 1 Националног дворца културе одржаће се следећи догађаји у оквиру „Фолклорне играчке панораме 2018.“. Предвиђена су два концерта – послеподневни и вечерњи. Учествоваће 10 састава из Софије и оближњих насељених места. Публика ће аплаудирати играчима Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“, ансамбала народних игара „Средец“, „Балкан“, „Кремиковци“, „Граово“, студентске формације „Зорница“, као и представницима Националне школе народних игара и др. Према организаторима из фондације „Бугарска играчка уметност“, интересовање за Панораму је велико. Међу разлозима за то су појачано интересовање за наше фолклорне традиције последњих година и чињеница да је број клубова народних игара код нас све већи а учешће у њима постаје мода међу младим људима.
17. јуна на програму „Фолклорне играчке панораме 2018.“ је концерт у Варни, а затим следе манифестације у Бургасу, Старој Загори, Смољану, Пазарџику, Дупници, Шумену итд. У свим градовима земље које обухвата овај „ланчани“ национални фестивал учесници су афирмисани професионални играчи и аматери. Идеја фондације „Бугарска играчка уметност“ је не само да омогући народним играчима да покажу шта умеју и знају него и да пружи подршку свим саставима који се баве нашом традиционалном играчком уметношћу.
Превод: Албена Џерманова
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...