Две младе даме већ годинама сакупљају занимљиве приче везане за њихов рад у књижари. Интересантне и смешне приче које су настале у контакту са клијентима одлучиле су да објаве у књизи под насловом „Улази један човек у књижару, а за њим и све занимљиве приче.“ Десислава Желева је од малих ногу заинтересована за читање. Завршила је новинарство на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“ и њен сан из детињства је био да једног дана постане писац. Пет година је радила као књижар, а данас се бави издаваштвом. Ствар коју воли највише на свету – књиге, постала је њена професија. Савина Николова је такође радила у књижари, а данас је исто као и Деси упливала у воде издавачке делатности.

Реч је о једној веома забавној књизи у коју је укључен добар део занимљивих и смешних догађаја који су се десили нама и нашим колегама док смо радили у књижари. Хтели смо да читаоцима понудимо не само нешто што ће их насмејати и развеселити, него и да покажемо да књижарство није једноставно занимање. Теже је него што мислите. Потребне су вам посебне социјалне вештине и способности пошто сте стално у контакту са људима. А свако тражи на свој начин. Понекад књиге купују људи који не воле читати и управо тада настају смешне приче, кажу девојке.

Недавно је књига „Улази један човек у књижару, а за њим и све занимљиве приче“ представљена на стендап спектаклу на којем су се окупили књижари из свих делова земље. Дакле, објављивање друге књиге је само питање времена. Корице књиге су лепо осмишљене а она је илустрована занимљивим цртежима. Илустрације су урадиле Силвија Иванова и Моника Писарова.

Једном ми је пришла једна девојка и питала ме је где може да нађе филозофску литературу. Упутила сам је, али сам приметила да ме није разумела. Тад сам је питала да ли јој могу још некако помоћи. Она ми је одговорила да тражи књигу Виктора Игоа. „Аутора романа „Јадници,“ наставила сам ја. На што ми је она одговорила да нема појма. „Богородичине цркве у Паризу?“ упитала сам ја. Опет ми је рекла да не зна и додала: „Тражим човека чије име почиње словом „Ю (Ју).“ „Да не тражите можда Јунга?“ ускликнула сам ја, а она ми је разочарано одговорила: „Није битно“ и отишла, прича Десислава.

Младе даме су се присетиле и других занимљивих питања муштерија као што су, на пример: „Да ли имате „Доручак код Тифанија“ али другог аутора?“ или „Тражим једну зелену књигу?!“ У малу плаву књижицу су укључене и приче у којима су продавци у књижарама ти који збуњују читаоце, што је чини занимљивијом. Десислава и Савина су покренуле и видео блог на којем објављују рецензије и препоруке књига, коментаришу књиге своје издавачке куће, као и оне које тренутно читају.

Читаоцима пуно значи независно и поштено мишљење које се разликује од рекламних порука. Забављамо се док радимо свој посао. Убрзо смо схватили да је овај влог од велике користи књигољупцима. Стално добијамо позитивне коментаре и људи нас подржавају, каже Савина.

О тврдњама да се млади Бугари све више удаљавају од књига а воле савремене технологије Десислава и Савина кажу:

Има пуно младих људи и деце који показују интересовање за књиге. Знају шта је недавно изашло и траже од својих родитеља да им купују књиге. Има људи који не воле читати, али не смемо генерализовати. Што се модерних технологија тиче – оне колико помажу, толико и одмажу. Али је захваљујући њима читање лакше, а и на овај начин млади читаоци деле са свима шта тренутно читају и шта им је занимљиво. А то провоцира њихове вршњаке.

Што се будућности тиче, две другарице себи желе инспирацију, многе верне читаоце и велике тираже.

Читаоцима желимо да нађу књиге које ће им послужити као гориво за развој. Живот је сувише кратак да бисмо губили време читајући књиге које нам се не свиђају. Читајте једино књиге које вам се допадају, поручиле су Савина и Десислава.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова