Европска комисија (ЕК) је представила своју варијанту буџета Европске уније (ЕУ) за 2021-2027. годину. Након напуштања Велике Британије европски новац је редукован и свугде долази до ограничења, а посебно код структурних фондова и пољопривреде. То се, међутим, не односи на Бугарску која је међу оно мало држава заједнице за које Брисел предвиђа више средстава од оних у актуелном буџету. Ради се о буџету за Кохезиону политику и за заједничку пољопривредну политику код којих долази до неких редукција. Укупни буџет за Кохезиону политика у периоду 2021-2027. г. ће износити 373 милијарде евра или за 7% мање у односу на садапње рачуне, док су субвенције за фармере смањене за око 1%

На тој позадини европски новац који је намењен Бугарској бележи раст од 8% до износа од 8,9 милијарди евра, уместо досадашњег износа од 8,3 милијарде. Повећано је и финансирање за Румунију, Грчку, Кипар, Шпанију, Италију. Најпогођеније новим правилима за структурне фондове су Пољска, Мађарска, Чешка, Литванија, Естонија и Малта које ће у наредном програмском периоду примати за једну четвртину мање новца од оног којим располажу сада за кохезију.

Више новца! То је супер! Међутим, да ли се то односи и на намењене Бугарској европске субвенције? Мишљења су контрадикторна. С једне стране, без тих средстава не би било могуће извођење бројних инфраструктурних пројеката – на пример, изградња аутопутева или урбано унапређење многих насеља у земљи. Удео еврофинансирања у изградњи дотичних пројеката надмашује 60% њихове вредности, а остала средства долазе из локалног кофинансирања. Када је реч о кофинансирању ваља подвући да нова политика ЕУ предвиђа повећано учешће националних влада у заједничким пројектима, што значи да и бугарски државни буџет треба да предвиди више пара за кофинансирање. То није лак задатак за најсиромашнију државу ЕУ, јер са свих страна неко тражи више новца – здравство, образовање, одбрана и безбедност, социјално потпомагање и тд. Скептичари у погледу позитивног учинка европског финансирања наглашавају такође да оно изопачава принцип слободне конкуренције и да на крају крајева позитивних ефеката није баш пуно. На први поглед ЕУ додељује Бугарској значајне износе, али у ствари новац не надмашује 3% БДП-а. Свакако, ваља признати да и домаћа привреда чини свега 0,3% укупне европске економије.

На тој позадини вреди додати и још једну ствар – и поред номиналног повећања, евросубвнције по глави становника у Бугарској су и даље једне од најнижих у уједињеној Европи. Тако, на пример, сваки становник Бугарске добија 1.248 евра из нoвог буџета EУ, док становник Хрватске – нешто више од 2.100 евра. Разлика је скоро двострука. То је резултат примене нове европске политике сходно којој се прекида пракса расподеле новца зa зближaвaњe само на бази БДΠ-а по глaви становника. Међу нoвим показатељима од којих зaвиcи финансирање су незапосленост младих људи, ниво образовања, имиграција у периоду од 2014. до 2017. године и емисије угљеника. Независно од аргумената и критеријума ЕК, са толико незнатним субвенцијама по глави становника Бугарска неће моћи да ускоро сустигне развијеније европске земље, каква је идеја кохезионе политике и њених финансијских инјекција.

За Бугарску у новом буџету ЕУ постоји још нешто веома важно. Већ у више наврата је понављано да Софија намерава да до краја јуна поднесе пријаву за приступање Европском механизму девизних курсева (ERM2) који је познат и као „чекаоница“ за евро. У Бриселу сматрају да треба помагати свим кандидатима за зону евра како би њихови напори да задовоље критеријуме за чланство били крунисани успехом. У ту сврху је предвиђен и новац у укупном износу од 25 милијарди евра за 7 година, који је предвиђен за земље које изјављују да желе да приступе еврозони.

Ма колико биле велике, европске субвенције нису панацеја. Међутим, европске субвенције су важне, јер имају дисциплински и антикорупцијски учинак. А да и не говоримо да је управо европским средствима учињено много тога чему се људи радују. Довољно је да поменемо метро саобраћајни систем у Софији. Нови буџет ЕУ за Бугарску изгледа охрабрујући. Ипак, морамо држати на уму да нацрт буџета ЕК треба да буде одобрен и од Европског парламента, и од Европског савета који треба да кажу своју тешку реч пре коначног усвајања финансијског плана. А расправе почињу већ ових дана, у Софији која тренутно председава Саветом ЕУ.

Превод: Александра Ливен