Већ два пута 17-годишња шахисткиња Викторија Радева осваја шаховске врхове, а једном јој је недостајао само корак до њега. Сасвим недавно (у априлу ове године) она је освојила светску титулу у класичном шаху за јуниорке до 17. година у албанском граду Драчу. Десило се то након петочасовне финалне партије против ривалке из Шри Ланке и после осам победа и једног ремија на целом турниру. Тако је девојка из Пловдива својој колекцији од преко 90 медаља и 40 купова додала још једно вредно одликовање. Највише цени светску титулу у убрзаном шаху, свој успех као вицешампиона – када је имала свега девет година (у Бразилу, 2011.), награде са европских турнира и национални рекорд од девет узастопних титула са републичких првенстава.

Моја шаховска прича почела је када сам имала 3,5 година – прича Викторија. – Сећам се, била је зима, када ме отац почео учити да играм шах – показивао ми како се постављају и како се крећу фигуре. На самом почетку све ми се чинило попут дечије игре, једноставно нисам могла да схватим смисао шаха, али сам се касније озбиљније почела њиме бавити. Када сам имала девет година и припремала се за светско првенство у Бразилу, отац ме сваког јутра будио пола сата раније да бисмо играли убрзани шах. Тада ми је рекао да ће ми за сваки освојен бод давати по један лев. И тако сам само за недељу дана „зарадила“ 20 лева и схватила да сам претекла свог учитеља.

Дуго време је Викторија веровала да се игра завршава око 15. потеза када увек ускличе: „Тата, матиран си!”. Али су се једног дана ствари промениле – девојчица је научила своју прву важну животну лекцију и кренуле су јој сузе.

Игра је као живот – не можеш бити само добитник – каже она. – Понекад изгубиш и битно је научити прихватати пораз. Управо ме то привукло о шаху – он нас учи како да се носимо са тешким тренуцима, али и како да дочекујемо срећне тренутке. Касније када сам много више знала о шаху открила сам његову лепоту. Обично предвиђам 4-6 потеза унапред.  Могу рећи да ми је игра корисна, јер тренира меморију, дисциплину… Шах нас учи да будемо сналажљивији и да више пажње посвећујемо радњама људи.

Нажалост, одузимање лиценце нашој Шаховској федерацији због финансијских злоупотреба Викторији ускраћује могућност за финансијску помоћ како би учествовала на више турнира и част да на њима представља своју земљу. Тако је она приморана да се такмичи под заставом ЕУ и Светске шаховске федерације. А њена породица доведена је у ситуацију да малтене сваког дана тражи спонзоре. Због недостатка новца млада шампионка више пута није могла да учествује на такмичењима, а да би себи обезбедила бар део потребног финансирања лети игра за грчки тим. Међутим, било са каквим се тешкоћама она суочавала на свом путу, ништа је не може натерати да заборави на свој сан да једног дана, попут свог идола Антоанете Стефанове (светског шампиона у шаху 2004. и убрзаном шаху 2012.), освоји титулу и у женској конкуренцији.

Ово је мој највећи сан – признаје Викторија. – Желим и верујем да сам довољно снажна да освојим тај врх. Знам да ће бити тешко, јер су ресурси моје породице недовољни за то. Али надам се да ће се временом све поправити – да ћемо наћи спонзоре и да ћу имати могућност за даљи развој, јер знам да имам таленат и могу да остварим свој сан.

Викторија је ученица Националне трговачке гимназије у Пловдиву. Захвална је својим школским друговима који је храбре и увек јој помажу да надокнади пропуштене лекције тако што јој дају своје белешке. А на такмичењима се увек придржава савета свог оца да у игри буде креативна.

Превод: Албена Џерманова