Бугарска је међу мало европских земаља које се могу похвалити не само лепом природом већ и ретким животињским и биљним врстама које су на Старом континенту одавно нестале. С обзиром на свој географски положај она је под утицајем неколико различитих зоогеографских области. Прва је Централна Европа, друга – Средоземље а трећа – степска област, која се на североистоку граничи са нашом земљом. Код нас се сусрећу многе врсте животињског и биљног света карактеристичне за све те међусобно различите биогеографске области. Због тога је код нас биолошка разноврсност заиста велика, а по богатству врста можемо се упоређивати једино са нама суседним земљама које се такође налазе на граници неколико различитих биогеографских области.

Што се тиче политике очувања те разноврсности, проф. Бојко Георгијев са Института за биодиверзитет и истраживање екосистема при БАН је рекао:

Наша научна заједница има веома старе традиције везане за очување живота у Бугарској. После Првог светског рата (1929. године) једна група људи из академских кругова оснива први Савез за заштиту домаће природе који је постојао до 1948. године. Његове су прве иницијативе за успостављање резервата и заштићених подручја у Бугарској. Међу њима су „Силкосија“ у Странџи – први бугарски резерват (1933. године) а затим и „Бајови дупки – Џинџирица“ у Пирин планини.

Године 1934. проглашен је и први на Балкану Национални парк – Витоша (који је 1954. добио назив Народни парк Витоша, а 2000. – Парк природе Витоша). Захваљујући нашој академској заједници располажемо научним образложењем утврђивања мреже заштићених подручја у Бугарској која тренутно укључује три национална парка, 12 паркова природе, 90 резервата и неколико стотина заштићених локалитета и природних знаменитости. Црвена књига Бугарске до сада је два пута издавана. Помогли смо усаглашавању бугарског законодавства са законодавством ЕУ, као и изградњи Националне еколошке мреже Натура 2.000.

Упркос законској и подзаконској регулативи која је, по речима проф. Георгијева, у целини усаглашена са европском, морамо још неке ствари урадити. Сведоци смо како под притиском инвеститора постепено нестају лепе природне знаменитости а на њиховом месту ничу бетонске кутијице са погледом на море или планину… А тамо где је то могуће, уместо да се новоградња на природан начин уклопи у природу, она тотално деформише пејзаж. Такав је, на пример, случај живописног скијашког центра Банско у подножју планине Пирин. На нашем Црноморју данас скоро да нема нетакнутих плажа. Упркос томе, наша земља се још увек може похвалити богатим биодиверзитртом и очуваним екосистемима…, али докада?

Има и добрих примера – истиче проф. Бојко Георгијев. – Генерално у току је процес усвајања прописа ЕУ везаних за однос према природи, заштићена подручја, мрежу Натура 2.000, очување биљних и животињских врста. Иако се понекад запажа девијација од тог процеса, тенденција се може оценити као позитивна. Наравно, то није питање које се тиче само администрације или пак научне заједнице. То се односи и на цивилно друштво. По свим питањима се могу чути различити ставови и зато сматрам да је дискусија која се води између институција и заштитника природе, а понекад чак уз уличне протесте, позитивна ствар која ће у крајњој линији резултирати правилним односом бугарског народа према његовом природном наслеђу.

Превод: Албена Џерманова