Лили Владимирова показује животне приче светитеља – још из доба када се још нису били претворили у озарене ликове бесмртних праведника. Зато њене иконе одишу емоцијом какву може да осети само људска душа.
Двадесет и пет икона, насликаних у строго традиционалном стилу старих православних мајстора већ месец дана одушевљава венецијанску публику у ренесансној палати Scuola Grande della Misericordia.
На тој несвакидашњој изложби која усклађује узвишено и земаљско, Бугарска је представљена делима религиозног сликарства Лили Владимирове и савременим скулптурама Крума Дамјанова.
Веома импресивно делују експонати у тој палати из 15. столећа – каже Лили Владимирова. – Начин на који су аранжирани и расветљени очарава хиљаде посетилаца. Они остају опчињени не само чисто ортодоксном уметношћу иконе него и начином на који настојимо да очувамо наше традиције. Није случајно што је изложба насловљена “Чувари”.
То су чувари традиције, вере, љубави које кроз уметност превазилазе границе. Укључиво и невидљиве границе, изван којих те небеске силе преузимају, испуњавају душу безмерном радошћу и светлошћу и припремају те да се дотакнеш светог лика. Икона са таквим једним ликом – Пресвете Богородице, окружене свецима, призор који као да је надахнут божанском промисли – обрела се у Италији. Ускоро после тога у атеље бугарске сликарке дошле су две угледне личности - Пино Бизаца, произвођач чувених мозаика Орсони и члан фондације Гугенхајм, проф. Џулијано Пизани, светски познати критичар уметности и истраживач Ђота. „Италија треба да Вас види!” – ускликнули су они.
Лили Владимирова је почела да слика свеце пошто су јој на Ликовној академији поверили да направи иконе у цркви Светог Георгија Победоносца у Софији. И отада до сада у току 20 година она се посветила иконописању које је испуњава срећом и радошћу. Али највише је одушевљава тренутак када светитељ "прогледа" – сликарка се дуго припрема док ислика његове очи.
Можда ми та осећања навиру због дотицања светлих ликова које сликам као и због тога што понирем у атмосферу њиховог животног пута – каже сликарка. – Волим да читам житија светаца и јако сам импресионирана њиховим подвизавањем. Не следим нека конкретна правила приликом избора следећег лика – у мени се некако дубоко унутра појављује жеља да насликам конкретног светитеља.
Лили Владимирова каже да је строги канон иконографије не ограничава и зато јој полази за руком да изрази оно што осећа. Али не може да схвати како је могуће да се људи који не верују у Бога усуђују да креирају ликове светитеља.
Радим према старој технологији наших мајстора – користим 24-каратно злато које се поставља на специјалан начин – објашњава она. – Мислим да Божански лик завређује оно најбоље и најчистије. Поред тога употреба злата није случајна – оно се одвајкада употребљава као симбол Божанске светлости. Злато служи превасходно за сликање ореола светаца или за позадину која чини да лик светли.
Осим што слика иконе Лили Владимирова је и власница галерије “Нюанс” (“Нијанса”), у којој су изложена дела истакнутих домаћих класика ликовне уметности - Јарослава Вешина и Николаја Рајнова, савременијих мајстора кичице - Емила Стојчева и Љубена Зидарова, а такође и сасвим младих аутора. Сада међутим Лили Владимирова посвећује време новој икони коју је почела да слика и припрема се за онај врхунски тренутак када ће јој рука, усмеравана свише, отворити очи Светом Димитрију.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: лична архиваПрича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..