Дивно је видети људе који су потпуно посвећени свом послу. Међу њима је проф. Ивајло Трнев – проналазач 13 ретких наследних болести, овогодишњи добитник тзв. Оскара из области медицине – престижне бугарске медицинске награде National Medical Awards за животно дело. Својим научним достигнућима он стиче популарност у свету, а у својој домовини дели судбину осталих научника лишених елементарних услова и средстава, да би стварали науку.

Директор Клинике за нервне болести Александровске болнице у Софији на ову награда гледа као на признање и то не само његовом раду као лекара и научника него и раду о области јавног здравља.

Знатан део тих тринаест болести су нервномишићне и погађају периферне живце и мишиће, док друге – структуре централног живчаног система – каже проф. Ивајло Трнев. – Међутим, пут од откривања обољења до проналажења лечења је веома дуг. После идентификације генетског дефекта  истражују се физиологија и функције гена. Након тога се ствара животињски модел болести, па се тек онда спроводе клиничка испитивања људи. Ми смо још увек на нивоу животињског модела и нисмо стигли до лечења.

Сва обољења су најпре откривена код бугарске популације – код Бугара, Рома, Турака, али су се касније она појавила и код припадника других етноса и држава.  Према проф. Ивајлу Трневу, наследних болести је више од 7.000.

Људи имају око 22 хиљаде гена а у њима настају мутације. Велики део тих мутација је још из зоре човечанства и преноси се на нове генерације. На пример, 10% човечанства чине носиоци генетског дефекта који предиспонира ка срчаном и можданом удару. Друге мутације, пак, су настале много касније, док се треће сусрећу само у појединим породицама. Фактори средине понекад могу да модификују генетске дефекте, али ипак они нису водећи у  патогенези наследних болести.

Захваљујући својим открићима проф. Ивајло Трнев ужива озбиљан међународни ауторитет. Он је радио са најпознатијим именима у својој области, а оно што га код нас мотивише су млади људи који су се определили да остану у његовој екипи упркос издашним предлозима европских центара.

Последњих година не постоји атмосфера за науку, наука је попут хобија, попут ствари којима се човек бави у слободном времену, ако заиста има жељу – каже проф. Ивајло Трнев. – У европским земљама постоје дани у којима се човек може бавити науком, тамо се наука може похвалити солидним финансирањем, док су овде финансијска средства за науку минимална. Рачунамо на стране доноре, на страну помоћ за науку, јер је новац који се обезбеђује Медицинском универзитету и Министарству образовања и науке занемарљив. Медицина у свом данашњем стању код нас, са свим финансијским ограничењима, убија креативност.  Многе од ствари које смо урадили некада данас више нису могуће. Али, ипак, ја сам срећан што сам имао могућност да радим и у другом времену које се разликује од данашњег, у времену када смо имали слободу да се бавимо науком. Тако да се тренутно налазимо у тешком периоду – много више размишљамо о новцу а много мање о научним открићима. У том смислу прави је изазов одржавати ниво науке у Бугарској.

Радни дан професора почиње и завршава се у мраку, јер је за њега његов посао циљ. Он верује да само када је човек у потпуности посвећен  може да освоји висок врх.

Превод: Албена Џерманова