Младеначка торта за Харија и Меган направљена је у традицији британског краљевског двора, али се њен укус не може поредити са оним "бугарског" свадбеног колача. Триста новинара из целог света, акредитованих да извештавају о венчању шестог по реду у сукцесији за престо Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, пробали су и једну и другу, па су били једнодушни да је боље ремек дело бугарског посластичара Ивана Александрова.

У 90. годинама прошлог века двојица браће уписала су средњу угоститељску школу у Банкји надомак Софије. Након више година Иван је постао угледни посластичар, док Владимир игра у Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији.

Иван Александров живи тек пет година у Великој Британији али је стекао углед који му је отворио врата за краљевски двор – позвали су га да направи другу по значају торту за венчање принца Харија и Меган Маркл – колач којим су послужени новинари. У току недељу дана „подигао је кулу на пет спратова“ тешку 100 килограма, коју је декорисао ручно израђеним цвећем беле, љубичасте и боје брескве и лаванде.

Торта је одушевила новинаре, они су чак рекли да  је боља од оне коју је за младенце и њихове госте направила Клер Птак – прича Иван Александров. – Мени је краљевска торта била некако чудна. Новинарима се допао дизајн моје торте као и висина, али свакако и њен укус – освежавајући и пријатан, такоо су рекли. Подсећала је донекле на бугарски колач, мало више сирупирана и филована  кремом.

Зову и лимун – класичну комбинацију састојака краљевске торте Клер Птак, Иван је користио и за своју торту, али у другачијој интерпретацији.

Лимунова крема је направљена од цеђеног лимуна и јаја, а за коре торте није коришћена традиционална лимунова кора него зова, којом су коре колача још и сирупиране. Ова комбинација делује веома освежавајуће због лимуна, а зова додаје пријатан оштар и сладак укус. Тако торта постаје лагана, па је пригодна за пролећну свечаност.

Своје прве гурабије Иван је омесио за своју болесну баку још као основац. Када је завршио школу решио је да по сваку цену открије рецепт т.зв. јапанске торте која је тада била у моди.Да би се дочепао до тог рецепта, најпре се запослио у посластичарници у којој је тај колач био на менију, па је једног дана у тоалету тајно преписао његове састојке. Одмах после тога је напустио овај посао под изговором да му се не допада, касније је пробао да отвори властиту посластичарницу, потом је радио у великим хотелима, а његова стална тежња ка усавршавању одвела га је у иностранство.

Економска ситуација у Бугарској није била добра и ја сам решио да овде немам шта радити. – сећа се он. – Први кораци у Лондону били су ми најтежи. Требало ми је шест месеци да прибавим све неопходне документе, а онда сам се кандидовао за посао посластичара. Прва кухиња у којој сам радио била је прави кошмар – требало је да кренем од нуле, али сам био мотивисан да останем, па сам касније обишао скоро половину између најбољих хотела и ресторана. Постепено сам сакупио рецепте и креирао свој стил. Годину дана касније запослио сам се као главни посластичар у једном хотелу и то ми је помогло да професионално напредујем.

Иван је тако дошао до посла у Haymarket Hotel-у са пет звездица који је међу првих пет на листи најбољих лондонских хотела, а данас се бави својим Boutique cookie’s cakes-ом, где креира своја ремек дела за коју велико интересовање показују веома важне особе. Признаје да има још пуно тога учити и посебно у области декорације слаткиша.

Посластичар никад не би рекао да му је торта савршена – категоричан је он. – Боље видим своје грешке, али видим и грешке других колега. Торта може изгледати савршена само клијенту. Неки моји колачи нису ми се допадали, али сам од клијената управо за њих добијао највишу оцену. То ме донекле чуди, али у таквом случају кажем себи – дакле, моје мишљење није толико важно.

Ускоро предстоји повратак Ивана Александрова у Бугарску, али накратко, јер ће овде држати мастер курсеве.То ће бити привремени повратак, али знам да ћу се једног дана вратити заувек, закључује он.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: boutiquecookiescakes.com