Поводом 24. маја, на Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености, у софијској галерији GiftedSofia отворена је међународна изложба посвећена ћирилици у графитима. Догађај се организује другу годину заредом а кустос је познати у графити круговима улични уметник Алекси Иванов, чија је и концепција изложбе под насловом „Ћирилица – графити азбуке од А до Ш”.
„Године 2017. изложба је укључивала само бугарске графити уметникеи била је веома успешна. Ове године Алекси Иванов је решио да прошири круг аутора и укључио је уметнике из Македоније, Србије, Украјине, Русије, Грчке и Литваније – прича урбани уметник Николај Петров, који је учествовао у реализацији изложбе. – Алекси Иванов одавно истражује ћирилицу у графитима. Већ више времена она је присутна у свим земљама које сада учествују на изложби. Управо је и тако настала идеја о представљању ћирилице кроз савремени поглед на њу. Обично смо навикли да на ћирилично писмогледамо као нешто застарело, малтене архаично. Али, по мом мишљењу, она је стара – значи драгоцена, због чега и морамо да продужимо њен живот, да је интерпретирамо савременим језиком .”
Један од савремених језика данас су графити. Кат супкултура ова врста уметности у Бугарској настаје релативно касно – крајем 90. година на ХХ века. Негде до 2002-2003 године она доживљава снажан развој, ниво се повећава, Бугарска излази на европску сцену и бива примећена, више је уметника који путују у друге земље ради учешћа у иницијативама, знају њихова имена, а њихов стил је препознатљив и ван граница наше земље. Данас се примећује нови талас младих графити уметника код нас који раде самостално или радо прихватају тимски рад.
Концепција изложбе је везана за идеју да представи уметнике који раде у области графита, урбане средине и који су радили са ћирилицом и активно је користе у свом стваралаштву. Организатори су одлучили да преко графита прикажу свих 30 слова бугарске азбуке и слово „Э“ из руске азбуке. Своја дела за изложбу шаљу сви позвани аутори којих је 31, а њима се придружује још један уметник.
„Они су позвани да користе и прикажу прво слово свог уметничког именаили, ако желе, да прикажу неко друго слово – објашњава Николај Петров. – Свако слово је реализовао различити уметник при чему за све постоји само ограничење везано за формат који је А4. Нема никаквих других ограничења у погледу боја, стилова, технике, површине на којој ће радити тако да је присутно неколико техника – цртање оловком, светлосна инсталација, платно, а има и неколико објеката. Другим речима, у питању је вишеслојно приказивање са тачке гледишта материјала и потпуна слобода изражавања. Ове године је занимљиво то што можемо да видимо и уметнике које лично ја до сада нисам имао прилику да упознам, нити сам познавао њихово стваралаштво.”
У ствари, графити нису једноставно шарени натписи или цртежи као део урбаног простора.
„Графити означавају слободу – слободу изражавања,интерпретације, слободу у свакој димензији те уметности.Уметник је слободан, не постоје ограничења и тако он изражава самог себе – приказује свој поглед, своје осећање, своје разумевање ствари...Све то графитичари приказују на креативан начин” – убеђен је Николај Петров.
Управо та слобода и личан поглед, разноврсност изражајних средстава, колорит и неочекивана уметничка решења могу се видети на изложби „Ћирилица – графити азбуке од А до Ш”, која ће трајати до 5. јуна.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Десислава СемковскаДокументарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..