Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености – 24. мај, један је од мало празника код нас које воле и поштују сви Бугари и који нас никада ни на који начин не супротставља. То што ниједан политичар до сада није себи дозволио да тај дан искористи за извлачење политичких дивиденди, такође је достојно поштовања. И можда ћете рећи да све ово није битно чим држава занемарује бројне проблеме у области културе и образовања. Можда сте у праву што сте скептично расположени у погледу могућности да се нешто након још неколико дискусија или разговора промени. Ипак можда је време да поверујемо да је промена могућа и да ће се она десити… Потребна је само снажна вера и јединство.

Свако дете може да оствари високе резултате у школи, уколико је довољно мотивисано и заинтригирано. За то постоји сасвим једноставно решење које тражи само промену става о савременим интерактивним методама обуке и игара. Оне су одавно присутне у свакодневници више хиљада ученика у целом свету, а постепено прокрцавају себи пут и код нас. Уз њихову помоћ ученици неосетно, ефикасно и трајно савладавају њима потребне информације. Међутим, осим нових технологија, образовању код нас су хитно потребни млади људи који имају жељу да се у школу врате као учитељи. Статистика показује да у сектору образовања запослени млади људи чине 0,61%, а просечна старост наставних радника у Бугарској је 50 година. Подаци синдиката „Образовање“ при Конфедерације рада „Поткрепа“ су још забрињавајући. Према њима, око 25.000 учитеља ускоро ће отићи у пензију, а и њихов број ће се повећавати. Неколико је разлога за слабо интересовање за учитељску професију. Основни фактор остаје зарада која је упркос годишњем усклађивању и даље недовољна за напоре и услове рада учитеља. Безбедност је други важан елеменат због којег се број оних који би желели да се баве овом професијом стално смањује. Проблем вршњачке агресије, за коју статистички подаци сведоче да се појављује у све ранијим годинама, се продубљује и скоро сваког дана поред других не баш тако пријатних вести из наше свакодневице чујемо да је негде неко претучен или пак да је поново учитељу упућена претња. Сви ови напади (физички и психички) утичу негативно на здравље и рад просветних радника и руше како његов лични ауторитет тако и углед учитељске професије. Потребне су хитне мере за заустављање ове штетне тенденције која школе уместо у храм знања претвара у ратиште. То што знамо да се тучемо и да се увек свему супротстављамо не чини нас победницима. Кључ победе је у знању. Зато је улога учитеља, некада и данас, толико важна. Сви смо ми некада били ученици и вероватно се с осмехом сећамо неког свог учитеља, дела похвала или напомена али му опраштамо све и нисмо љути као некада. Они заувек остављају траг у нашем срцу и постају пример опонашања. Будући свестан важног значаја добрих примера који ће променити однос и интересовање друштва према образовању, тим образовне платформе „Училища.бг“ је покренуо националну кампању „Будитељи“. Она ће трајати годину дана, а о њеном циљу прича један од иницијатора – Румен Бакалов:

Идеја платформе је да свако може да номинује некога из сфере образовања при чему није битно где и шта тачно ради номинована особа. Такође, није битно ни да ли ће је номиновати колеге, ученици или родитељи. Важно је да успемо да покажемо све те људе. Наша кампања нема за циљ да неко од њих буде проглашен победником него да покажемо што је могуће више примера добре праксе у сфери образовања. Учесници ће као награду добити само значку на којој пише „Будител“ (на српском језику –„Будитељ“). Номинована лица се не такмиче међусобно –сви су они победници, јер је људима важан њихов добар пример.

Превод: Албена Џерманова