У новембру 1948. г.  у Братислави је отворила врата бугарска школа која је отада до данас окосница бугарског духа, културе и традиција у тој средњеевропској земљи. Први ђаци, њих 44, који су похађали ту школу, били су деца наших сународника баштована који су се из Бугарске одселили у Братиславу и околину. Током година основна школа је прерасла у гимназију која носи име истакнутог бугарског песника и револуционара Христа Ботева. Она ради према стандардима Министарства образовања Бугарске и истовремено словачког образовног система. Уочи 24. маја школа „Христо Ботев“ у Братислави обележила је 70. годишњицу оснивања.

За све нас – учеснике и госте био је то незабораван празник, прича директорка школе Данијела Дојнова. – Окупили су се бивши ученици из неколико генерација, пет између бивших директора школе, учитељи из Бугарске и такви који живе у Словачкој. Обрадовале су их архивске фотографије из година када су они били педагози или ученици у школи. Било нам је велико задовољство што су са нама на празнику били министар образовања Бугарске Красимир Влчев и његова колегиница из Словачке – Мартина Лубиова као и други високи гости из две земље. Сузе радоснице и осмехе на лицу које је овај сусрет у дворишту школе измамио на лицима школских другова и учитеља заувек су ми се урезали у сећање.

Током тих седам деценија откако постоји бугарска школа у Братислави кроз њене учионице су прошла деца не само из главног града, него и из суседних градова Словачке, а сада је похађају и ученици из Беча. Тренутно је укупан број деце нешто изнад сто што је према бугарским стандардима мало. Гђа Дојнова каже да та бројка омогућује да се сваком ђаку приђе индивидуално, а настава се одвија у комфорнијем амбијенту који донекле подсећа на породично окружење.

Поред малих Бугара код нас уче и деца из мешовитих бракова или са бугарским коренима као и мали Словаци којима је наша школа атрактивна, каже Данијела Дојнова. – Деца брзо уче стране језике и већ у првим месецима пошто упишу први разред, почињу да добро говоре бугарски. Један од разлога је блискост два словенска језика која понекад може да уведе у заблуду или пометњу јер има једнакозвучних речи које једнако гласе, а различито значе. Брзи напредак наших ђака свакако је резултат доброг рада наших предавача. Они се суочавају са низом изазова један од којих је неопходност од адаптације у новом окружењу. Сви ми, учитељи који овде радимо, живимо далеко од домовине. Ова промена међутим обогаћује нас. Није лако поштовати бугарске образовне стандарде, а истовремено водити рачуна и о словачком образовном законодавству. Деца код нас полажи словачку матуру, али и завршни матурски испит из бугарског језика.

24. мај обележава се као празник у свим бугарским школама – у земљи и иностранству. Традиција везана за Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености мало се разликује међу Бугарима у Словачкој:

У Братислави је традиција да се празник обележава 11. маја када Православна црква одаје пошту светој браћи Ћирилу и Методију. Тог дана бугарска заједница одржава сабор који почиње поклоњењем пред спомеником браћи Ћирилу и Методију недалеко од Братиславе – у Девину, у дворишту цркве Светог Крижа. Управо на том поднебљу је Ћирило одбранио право  Словена да служе литургију на свом језику, ту је превео и Свето писмо, а новостворено писмо, глагољица, први пут је нашла своју примену. Зато сваке године одајемо пошту животном делу Ћирила и Методија чиме желимо да очувамо за будуће генерације сећање на двојицу словенских првоучитеља и њихову мудрост, који су проглашени супокровитељима Европе. Њихово културно наслеђе трајна је тековина свих народа. Бугарска школа је тим поводом уприличила свечаност уз извођење пригодног програма. Испред споменика су се окупили ученици и њихови родитељи – Бугари и Словаци. Био је то празник бугарског духа и културе, завршава своју причу репортеру Радио Бугарске Данијела Дојнова, директор бугарске школе “Христо Ботев“ у Братислави.

Превод: Ана Андрејева 

Фотографије: bsu-bratislava.com