Од 13. маја Бугари се радују пореској слободи, другим речима не зарађују за порезе и намете које дугују држави и локалним властима или пак за социјалне доприносе, него за себе. То показује прорачун Института за тржишну економију који прецизира да су ове године Бугари радили за државну касу читава 132 дана.
Додуше, стопа непосредних и посредних пореза које плаћају грађани и компаније у Бугарској једна је од најнижих у Европи. Рецимо порез на доходак грађана износи 10% без обзира на његову висину. Иста је пореска стопа и за корпоративне субјекте. Ова једнака стопа има доста противника који сматрају да се већи доходак или профит треба опорезивати по већој пореској стопи. За сада власти задржавају тај ниски ниво опорезивања за све обвезнике, а као да је тиме најзадовољнија пореска управа јер то олакшава поступак наплате пореза. Стопа посредних пореза, рецимо пореза на додату вредност (ПДВ), која износи 20% за све врсте послова, такође није међу највишим у Европи. У Бугарској не постоји списак добара који се опорезују по посебној стопи, изузетак су туристичке услуге. Пореска управа је задовољна и том унификацијом јер јој не задаје сувишну главобољу. Без успеха су остале досадашње иницијативе левих активиста и социјално оријентисаних експерата који су инсистирали на увођењу диференцираних, па чак и нултих стопа ПДВ за лекове, књиге штампу, хлеб и неке друге врсте робе и услуге које се сматрају животним потрепштинама.
Умерене стопе пореза у Бугарској омогућују релативно слабо интервенисање државе у прерасподелу бруто домаћег производа (БВП). Тренутно држава распоређује око 37% тог новца остављајући компанијама више финансијских средстава која оне користе по свом нахођењу. А тих средстава уопште није мало. Са Института за тржишну економију тврде да се у Бугарској сваког дана заради по 145 млн евра.
Та релативна дистанцираност државе од доходака грађана и прихода предузећа је као нож са две оштрице. То што се пореским обвезницима оставља већи део прихода позитивна је ствар.Међутим слаба интервенција државе не пуни њену касу у мери довољној за финансирање државних трошкова, а то је наличје медаље. Сви се жале како нема довољно новца за изузетно важне јавне услуге какве су здравство, образовање, социјално помагање угроженим лицима, пензионо осигурање, одбрана, безбедност и тд. То се међутим не може променити без повећања пореских стопа и удела државних прихода који се наплаћују од пореза. Такво повећање би аутоматски смањило профит компанија и расположиви доходак грађана. Из тог зачараног круга за сада се не назире излаз. Истини за вољу није то тема која нарочито заокупља пажњу политичких актера изузев леве опозиције. Ту ваља истаћи да је у ствари идеја о увођењу јединствене пореске стопе од 10% потекла управо од стране левице, конкретније од Бугарске социјалистичке партије. Данас она има другачије мишљење, али није у могућности да промени ствари јер је у функцији опозиционе снаге у парламенту.
Недавно спроведено социолошко истраживање агенције „Тренд” потврђује да Бугари прижељкују већу улогу државе, али су упркос томе против повећања пореза.60% чак сматра да држава треба да смањи порезе, премда ће остати мање новца за социјално потпомагање и јавне услуге. Свега 25% испитаника инсистира на повећању пореских стопа, а 37% мисли да је мешање државе у економију штетно. 44% одсто је опречног мишљења.
Засада главни приоритет владе остаје финансијска стабилност, па се нагли преокрети у тој области не предвиђају. Статус кво остаје на снази, а Бугари, иза чијих је леђа дан пореске слободе, прихватају га као датост.
Превод: Ана АндрејеваМинистри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..
БДП Бугарске је 2023. године порастао за 1,9% у односу на 2022. г, што је за 0,1% више него првобитно најављени раст од 1,8%, саопштио је Национални завод за статистику. Председник института Атанас Атанасов рекао је да промена долази након ревизије свих..