Богом надахнута рука незнаног мајстора који је 1259. године осликао Бојанску цркву, приказала је лица светаца тако да се ствара утисак да је њихова светлост обасјала крај средњовековног мрака. И да Бугарска није потпала под Османску владавину вероватно би се данас поносила што се у 13. веку у фрескама у једној њеној цркви јављају зачеци Ренесансе.

Зограф Дамаскин из града Елене – Богородица с Младенцем

Александар Зограф из Јамбола – Свети Спиридон са житијем

Доба Националног препорода Бугарске везано је за две главне историјске тенденције: духовни успон у духу европске Ренесансе и економски и друштвено-политички развој бугарске нације која тежи ослобођењу од владавине Османског царства. Национални препород Бугарске приказан на платнима иконописаца и сликара дочаран је сада у салама Националне галерије у Софији. Иако је због Османске владавине много закаснела, његова уметност оваплоћује пробуђени дух бугарског народа у борби за националну независност и духовни успон у 18. и 19. веку.

Станислав Доспевски – Глава Исуса Христа

Захари Зограф – Портрет девојке

Не морамо патити што смо закаснели, јер имамо предиван Препород који је близу нас и можемо га много боље схватити – каже кустос изложбе Доротеја Соколова. – Ово доба је тако фино, пуно естетике – почев од калдрма, надстрешница, кућа и њиховог богатог интеријера, преко одеће, људи, па све до уметности и цркава. Заиста је достојна поштовања способност за препород, за успон. Стога морамо ценити и волети тај период наше историје онакав какав је – са његовом наивношћу која му придаје посебну драж.

Христо Станчев – Женски портрет

Христо Цокев – Успење Пресвете Богородице

Средином 18. века на Светој Гори почиње припрема утемељивача породичних иконописних школа у Трјавни, Банском, Самокову. Чим савладају занат, они ће знања и искуство преносити на својим наследницима и ђацима и заједно ће осликавати цркве и манастире. Изградња нових храмова, као и реновирање старих такође ће помоћи повећању броја живописаца. Тако ће се иконопис претворити у успешан занат и зографи ће створити ремек-дела.

На изложби су приказани скоро сви важни зографи: Јоаникиј папа Витанов, папа Витан млађи, Симеон Цоњув из Трјавне, неколико раних представника школе из 18. века – прича  Доротеја Соколова.

Јоаникиј папа Витанов – Сабор арханђела

Папа Витан из града Трјавне  – Богородица с Младенцем

Затим долазе велики зографи из Самокова  –  Христо Димитров и његови синови Димитар Зограф и Захари Зограф (најистакнутији реформатор). Последњи представник школе је Станислав Доспевски – син Димитра Зографа. Он је завршио Академију у Санкт Петербургу  што му је помогло да оствари  тежњу неколико генерација зографа. На изложби су представљени и истакнути иконописци из града Елене.

Тревненска школа је, захваљујући издашној помоћи имућних Бугара, дала и неколико сликара академског образовања стеченог на европским академијама. Један од њих је Иван Димитров, стипендиста Ecole des beaux-arts у Паризу.

Најраније одлазе: Станислав Доспевски - у Санкт Петербург и Николај Павлович – у Беч и Минхен, а враћају се средином 19. века. – каже кустос изложбе. – Они најпре сликају портрете великих личности из тог доба, а затим и своју родбину. Димитар Добрович пак, се школовао у Риму, где у целини ствара у западном стилу. Христо Цокев се школовао у Москви код „передвижника“ /руске реалистичне школе која организује путујуће изложбе/. У изложбу сам укључила и Константина Величкова – истакнуту личност која има главни допринос оснивању Ликовне академије. Он се школовао у Фиренци а неко време је живео само од сликања. Осим тога аутор је књиге “Писма из Рима” – код нас првог рада из области опште историје уметности.

Сликари су нам завештали богату галерију портрета истакнутих личности, укључујући и портрет Васила Левског. Они посвећују пажњу историјским сижеима, али раде и иконе вешто комбинујући традицију и принципе европског сликарства.

Фотографиjе: Дијана Цанкова