Оптимизам, али умерени садржан је у пројекцији буџета за наредне три године /до 2020./ коју је ових дана, заједно са основним макроекономским параметрима усвојила бугарска влада. У исто време експерти највеће банке у Бугарској су изјавили да ће 2018. бити рекордна година са тачке гледишта економског раста од 4,4%, док ће, према влади, он износити тек 3,9%. Али, било како било, овај резултат ће Бугарску рангирати међу прве три земље у ЕУ. Скоро исти је и став Бугарске народне банке /БНБ/, која је такође оптимистички расположена у погледу раста економије ове године, који ће према њој достићи 4,2%. Такође, једногласан је став да одавде па надаље следи постепено смањење темпа економског раста, али ће ипак он бити веома добар – 2019. - 3,8% и 2020. - 3,7% раста.
Ове године и до краја трогодишњег пројекционог периода темпо инфлације ће се убрзати, али неће угрозити куповну моћ и животни стандард становништва, јер крајем периода неће премашити скроман износ од 1,9%. Ова стопа је повољна за економију, посебно ако се има у виду досадашња дефлација, која обесхрабрује бизнис. Заједно са инфлацијом и растом БДП повећаће се и плате, посебно минимална зарада, коју за земљу утврђује влада. Тренутно она износи 260 евра, а од 1. јануара 2021. године требало би да износи 305 евра месечно. Повећање аутоматски доводи до раста социјалних давања, а индиректно и до скока зарада у невладином сектору. Досада су оне расле за око 10% на годишњем нивоу и овај раст ће се највероватније задржати, пошто је разлика у износу цене рада у Бугарској и Европи 1:5. Ово заостајање, хтели ми или не, се мора надокнадити снагом економске логике. С тим у вези веома је битно навести да ће се удео консолидованог буџета Бугарске у БДП, тј. новац који држава наплаћује од грађана и пословних субјеката преко пореза и накнада, а затим прерасподељује у виду субвенција и финансијске помоћи, постепено смањивати до 36,1%. То смањење значи да ће пословним субјектима и грађанима држава пружати још већу слободу да своја финансијска средства управљају по свом нахођењу. То је позитивна тенденција, посебно с обзиром на задржавање износа досадашњих пореза или тачније речено јединствене пореске стопе на доходак и добит од 10%.
Позитиван развој очекује се и у погледу државног дуга који ће се постепено смањивати до око 18% БДП. То је веома добар економски успех који је допринео да се Бугарска сврста на чеоне позиције на листи европских земаља са најмањим дугом. Стручњаци сматрају да би требало повећати и кредитни рејтинг наше земље. Тим пре што ће и буџетски дефицит скоро у потпуности нестати у 2020. години када ће приходи и расходи државе бити изједначени.
Умереније владине прогнозе развоја економије објашњавају се исцрпљивањем могућности да унутрашња потрошња подстиче раст БДП. Ово је у директној вези с једне стране са једним од главних проблема за који ће се тек тражити решење. Реч је о недостатку радне снаге и „прегрејавању” тржишта рада. Очекује се да ће незапосленост достићи 5,7%, при чему се за последњу годину пројекционог периода предвиђа смањење до 5,4%. Обично економски раст прате раст капитала и раст броја запослених. Међутим, показало се да у Бугарској већ не постоји слободна радна снага која би обезбедила даљи раст. Управо из тог разлога је влада прилично умерени оптимиста у погледу будућности националне економије.
Превод: Албена Џерманова
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..