Софија је била домаћин неформалног заседања министара енергетике Европске уније – део календара догађаја бугарског председавања Саветом ЕУ, које је протекло под насловом „Чиста енергија за све Европљане“. На том форуму је размотрен изузетно важан пакет енергетских закона посвећених чистој енергији, који обухвата директиве о енергетској ефикасности и обновљивим изворима енергије /ОИЕ/. Европски комесар за климу и енергетику Мигел Ариас Канете је изјавио да ће за коју годину снабдевање енергијом из обновљивих извора постати сигурно, па ће она постати конкурентна на тржишту, што ће знатно појефтинити струју. Он је додао да је потребна строжа регулатива која би смањила штетне емисије из термоелектрана на угаљ.Државне субвенције за њих ће бити укинуте, ако те емисије буду веће од 250 грама по киловатчасу. Нуклеарна енергија је алтернатива коју државе чланице могу користити без проблема, уколико гарантују безбедност грађана и уколико земље стриктно поштују обавезе из директиве о одлагању и уништавању нуклеарног отпада, изјавио је еврокомесар.
У новембру се очекује да буде представљена европска стратегија за декарбонизацију ЕУ до 2050. године.
Што се тиче изазова са којима је суочен Западни Балкан на путу либерализације и диверзификације енергетског тржишта, еврокомесар Канете сматра да: Најважнији стуб наше сарадње мора бити ојачани правни и институционалниоквир који се може постићи једино даљим усаглашавањем законодавства Западног Балкана са енергетским законодавством ЕУ. Ти се циљеви не могу остварити ако не осмислимо енергетску транзицију на националном и регионалном нивоу. Напредак у погледу енергетске уније треба да прате снажне управљачке структуре. Уз њихову помоћ ићи ћемо у правцу одрживијег и безбеднијег енергетског система.
На дискусији у Софији министри су разговарали и о будућој улози Агенције за сарадњу енергетских регулатора. Одлука о томе да ли да она задржи своје досадашње надлежности или да добије нове надлежности, биће донета до краја јуна месеца.
Превод: Ана Андрејева
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..