„Сеоски тржни центар“ – гламурозна и помпозна зграда са продавницама и канцеларијама у центру неког сеоцета? Не! Реч је о базару, односно сајму који су у шали назвали тако а који је већ постао веома популарно место. Идеју о стварању Сеоског тржног центра дала су четири читалишта која се налазе у селима и четвртима Габрова, а остварена је 2014. године. Сеоски тржни центар је место на којем се нуде домаћа јела, производи из баште, еколошки чиста и здрава храна без нитрата, конзерванаса, додатака и боја, као и традиционални занатлијски производи, али то није све:

Док „траје“ Сеоски тржни центар, организује се отворена сцена, прича Маргарита Стојанова, секретар Народног читалишта „Христо Ботев 2008“ у селу Гарван. Отворена сцена пружа могућност аматерима да покажу своје уметничке вештине у извођењу песама и игара.

Изложени су и многи традиционални производи, на пример, ту су чувене „габровске гаванке“ (типични за овај крај дрвени сланици), ручно плетени производи од вуне, различите врсте туршија, сезонско воће и поврће, конзервисана храна, суво воће, габровски пестиљ (чврста мармелада од плавих шљива). Ми настојимо да све што чувамо и промовишемо као наше кулинарско наслеђе буде повезано с бугарском традицијом која подразумева еколошки прихватљив живот и органску производњу. Тако, рецимо, суво воће се некад сушило на сунцу или у сушионицама, без употребе електричне енергије и белог шећера, стога смо одлучили да и ми то тако радимо.

Захваљујући читалиштима су иницијатори Сеоског тржног центра ступили у контакт с људима који су успели да сачувају занат онакав какав је некад био. У једном од села у околини Севлијева чика Тодор, с надимком Лжицата (кашика), и данас своје кашике израђује помоћу длета уместо да у те сврхе користи струг. Његови производи на Сеоском тржном центру су, пре би се рекло, својеврсна демонстрација овог заната. Тета Станка прави лизалице петлиће по старој породичној рецептури. Али, наравно, најатрактивнији производ је габровски пестиљ. Пестиљ је чврста мармелада која се овде прави на следећи начин:

Пестиљ се припрема од плавих шљива. Некада су га у овом крају правили од једне традиционалне за брдско-планински предео сорте шљива (караџејки) са високим садржајем шећера и ниским садржајем воде. Данас се у производњи пестиља користе и друге, хибридне сорте пошто су се шљиве у воћњацима са старим аутохтоним сортама осушиле. Шљиве кувамо док не добијемо густу смесу, без додавања шећера. Тако добијена смеса се у танком слоју наноси на дрвене даске. Након што се први слој осуши, пестиљ се окреће и на њега се маже други слој. Пестиљ има укупно шест слојева. Суши се на сувом, тамном и промајном месту након чега се одваја од дасака и савија се у ролат. Производња пестиља почиње од септембра и траје неколико месеци након чега је спреман за конзумацију.

Сеоски тржни центар није популаран само у Габрову где се одражава око 7-8 издања годишње. Он се одржава и у Севлијеву и Елени, док је 2016. године организован и у Бриселу.

Људи су одувек показивали велико интересовање за традиције и наш базар. Они воле да дођу да играју кола, слушају музику, пробају домаћа јела, да купе нешто, да се макар на трен врате детињству. А производи се продају у циљу прикупљања средстава за неку од иницијатива читалишта.

Под слоганом „Заборављене кулинарске традиције, живи укуси“ Маргарита Стојанова је у Библиотеци града Софије у склопу Дана нематеријалне културне баштине представила габровски пестиљ, хлеб с квасцем припремљен по традиционалном локалном рецепту, домаћи сир, гибаницу са сиром (у Габрову сир често замењују вурдом), суво воће, домаћу ракију, сируп од зове и многе друге укусне и лепе производе. Пројекат се реализује уз финансијску подршку Општине Софија и Регионалног центра за очување нематеријалне културне баштине југоисточне Европе под покровитељством Унеска и Библиотеке града Софије.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова