Древни исцелитељи на нашем поднебљу су стишавање болова постизали мандрагором, ослањали се на божанства и веровали у лековиту моћ биљака. Чак и данас њихови наследници полазе од тих знања.
Болести које су током векова мучиле људе не разликују се од савремених - само је приступ њима другачији, у зависности од степена развоја заједнице. Од чега су боловали људи на нашем тлу и који су се лекови и интервенције примењивали за лечење и ублажавање боли – о свему томе прича заједничка изложба Института за експерименталну морфологију, патологију и антропологију при БАН и Регионалног историјског музеја у Шумену под насловом “Болести и лечење кроз векове”, која је приређена у Националном антрополошком музеју.
О медицинским праксама се може говорити још из млађег каменог доба – прича др Марија Христова из БАН. – О њима сведоче повреде и начин на који су људи поступали по задобијању повреда. Још у неолиту покушавали су да парадонтозу и друге болести усне дупље лече помоћу бакреним прстеновима који су се постављали на зубе. Приликом археолошких ископавања код нас су пронађена два таква налаза – најранији је из Дуранкулака, а други је ове године пронађен у некрополи из периода халколита, у Варни. Нажалост, због обреда кремације није увек могуће утврдити медицинске праксе у Антици, али се зато према пронађеним у некрополама људским остацима може судити о коришћењу хируршких захвата попут трепанације и ампутације.
Али с обзиром да је анестезија откривена тек у 19. веку, болесницима је била потребна огромна храброст да би издржали операцију. Рачунало се на издржљивост пацијента и мир хирурга, каже др Марија Христова и додаје да су ране прво испирали вином, а касније су за то почели да користе и дестилате. Мандрагора, пак, се користила за анестезију. Ову биљку помиње у свом делу „Шестоднев” и Јоан Егзарх.
Древни исцелитељи су у многоме рачунали на лековито дејство биљака, али веровали су и да ће им помоћи тзв. богови лечници. Зато је у Антици велики процват доживела храмска медицина, која се практиковала у тзв. Асклепионима /Асклепијевим светилиштима, односно светилиштима посвећеним Асклепију -старогрчком богу медицине/. Асклепиони су се обично налазили поред минералних извора, а на нашем тлу пронађени су у околини Хисарје и Ћустендила. И мада се према остацима костију данас може судити тек о 20% болести кроз векове, до наших дана је очувано мноштво писаних извора из којих се може пуно тога сазнати о пандемијама куге, колере, великих богиња, као и о методама лечења. Испоставља се да већина болести, укључујући рак и сифилис, прате људски развој од дубоке древности до наших дана.
Морамо признати да је медицина напредовала управо захваљујући акумулираним знањима током свих историјских периода – подвлачи др Марија Христова. – За њен напредак су заслужне целе генерације лекара. У савременој медицини се чак код описа симптома болести и здравственог стања човека користи иста терминологија. Занимљиво је да се у скоро свим очуваним рукописима посебна пажња посвећује начину живота, хигијени и дају се препоруке с тим у вези. Пише да људи треба да се пуно крећу, да једу првенствено поврће и да своје тело и зубе одржавају чисте – углавном, све оно што се и данас сматра добрим саветима, важило је још у Антици.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: bas.bg
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..