Званичних података о броју и месту боравишта „нових” бугарских емиграната нема. Реч „нови” употребљавамо у смислу да су то људи који су напустили земљу после демократских промена 1989. г. Њихов број се приближно процењује на милион – милион и по људи, они живе углавном у Северној Америци и земљама Евроpsке уније – Грчкој, Шпанији, Немачкој, Великој Британији, Италији. Без обзира колико их тачно, они су свакако многобројни у односу на седмомилионско становништво Бугарске. Скоро сви они су економски емигранти, т.ј. људи који су кренули у потрази за бољим животом и конкрeтније за бољом зарадом не само због себе, него и због своје породице и родбине. Зато они шаљу у Бугарску значајне износе новца који су прошле године, према непотпуним подацима Бугарске народне банке (БНБ), достигли милијарду и петнаест милиона евра. За Бугарску то је велики новац, али у ствари сваки емигрант дозначује у Бугарску око 1.000 евра – прилично скромну своту што само потврђује одавно познату чињеницу да велики део бугарских емиграната чине људи са ниским образовањем и квалификацијом, који обављају радове изузетно неатрактивне за локално становништво како у погледу зараде, тако и друштвеног престижа. Што не значи наравно да нема Бугара на високим позицијама у иностранству, али они чине мањину у односу на целокупну емиграцију.

Нова бугарска дијаспора не прекида везу са домовином углавном због потребе да пружи финансијску помоћ сиромашнијој родбини у Бугарској. И не само што јој редовно дозначује новац него се и он стално повећава. Прошле године емигранти су у земљу трансферисали 284 млн. евра више него у 2016. г. што је отприлике толико колико износе трансфери у периоду пре светске финансијске и економске кризе од 2007-2008. г. Истовремено се уочава један други тренд. Стране непосредне инвестиције у Бугарској у последње време опадају, а прошле године су се спустиле на тек 902 млн евра. То је далеко испод нивоа капиталних улагања отпре кризе када је износ страних капитала био 8-9 млрди евра. У крајњој линији догађа се тако да највеће стране инвестиције у ствари долазе од бугарске емиграције. Гледано из економског угла то није лоше, али је у неком смислу незадовољавајуће. А то је тако јер те инвестиције начелно нису намењене развијању производње него покривају пре свега свакодневне потребе и текуће трошкове становништва, дакле иду у потрошњу. Ту међутим треба указати на један детаљ. Један од главних чинилаца доброг економског раста, забележеног прошле и ове године, јесте управо потрошња. Другим речима новац бугарских емиграната јесте моторна снага целокупне економије и често га његови корисници улажу и у покретање властитог бизниса.

Новац који емигранти дозначују у домовину не може заменити све мањи износ страних инвестиција. Ипак је добро што се у Бугарску улива свежи новац. Он побољшава животни стандард отприлике 50% домаћинстава у земљи, колико је бугарских породица из којих потичу економски емигранти. Ту можда ваља додати и то што БНБ прати само оно што се догађа у компанијама за трансфер новца. Готовина, уношење у земљу свакојаких предмета и уређаја и мањи трансфери измичу контроли статистике. Али њихов износ није занемарив. Према неким експертима њихова вредност није мања од неколико стотина милиона евра годишње. То сведочи о позитивном утицају емигрантског новца на бугарску привреду и животни стандард становништва Бугарске.

Превод: Ана Андрејева