Предузетници Олга и Ксавје Марсењак већ више година развијају аутсорсинг индустрију код нас, али су прошле године одлучили да се баве социјално одговорним бизнисом. Истражили су постојеће могућности и дошли до идеје о инсектима – испоставило се да су ларве црне муве богат извор протеина те се после обраде могу претворити у сточну храну, надокнађујући на тај начин мањак ресурса хране у пољопривреди.
Према Олги Марсењак компанија NASEKOMO (која је и прва те врсте у Источној Европи) ће радити на решавању два болна проблема:
Први је везан за раст количина органског отпада који у процесу саморазградње ствара штетне емисије угљен-диоксида, прича пословна дама. – Други проблем се односи на неопходност пронаћи нове изворе протеина за исхрану све већег становништва планете. У основи наше идеје је чињеница да се ларве црне муве развијају веома брзо, хранећи се органским отпадом, на пример, трулим воћем и поврћем или остацима пивског тропа. Циклус у којем ларве нарасту до 7.000 пута траје око три недеље и тада оне већ садрже много протеина. Тако беланчевине већ подлежу преради и могу да се користе у сточарству и тачније у рибљој индустрији.
Црна мува ће се узгајати у фармама где су температура и влажност нешто веће од нормалних у нашим географским пределима. Идеја је да се репродукција мува одвија у једној фабрици, те да се онда јаја достављају у фарме где ће се наставити развој ларви. Управници компаније се надају да ће до средине идуће године отворити прву фабрику – посебно ако се изборе са конкуренцијом осталих 26 финалиста такмичења за социјално ангажоване предузетнике у Амстердаму.
Ако победимо, финансирање ће нам помоћи да брже дођемо до наредне етапе – реч је о аутоматизацији и роботизацији производног процеса, објашњава Олга Марсењак. – Међутим, и без победе ми смо решени да наставимо са овом идејом и поред чињенице да ће нас мањак финансирања мало успорити. Тренутно је коришћење алтернативних протеина од инсеката у Европској унији дозвољено само у рибљој индустрији, али предстоји њихова имплементација и у другим секторима, на пример, у живинарству. Дотле ћемо се сконцентрисати на рибље фарме – то су и наши први потенцијални клијенти. И пошто они већ испољавају интересовање, разговарамо и о пилот-пројектима у склопу којих они могу да пробају наше производе и да виде како они утичу на њихова рибља јата.
Предузеће NASEKOMO ће се развијати као социјална компанија.
Наш пројекат поседује посебан социјални учинак са тачке гледишта животне средине – објашњава Олга Марсењак. – С једне стране, ми ћемо допринети смањењу органског отпада и смањењу токсичних емисија угљен-диоксида и метана. С друге, понудићемо алтернативу садашњем протеину који се користи у рибљим газдинствима а потиче од дивљих риба. На тај начин ћемо смањити њихово коришћење и допринети стабилизацији рибљег фонда у природи.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лична архиваАко се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..