Иако су протекла тек три месеца од почетка године многи између нас већ замишљају жељени летњи одмор. Неки се одмарају у месту где живе, други путују по земљи. Има и таквих који полетају првим могућим авионом за неку европску или светску метрополу у нади да ће се далеко од куће нестандардно провести.

Упознаћемо вас са двоје људи којима путовање никад није било обавеза, него пасија коју су претворили у свој начин живљења. Од 2011. г. досада, они су посетили 67 държав, одакле су понели безброј успомена које ће једног дана поделити са својом децом. Је ли могуће да наш живот буде пунпустоловина и незаборавних доживљаја и ако јесте – како, о томе причају Бистра Јакимова и њен супруг, Македонац Наце Сапунџијев.

Човек мора знати шта заправо жели да види и осети када путује по свету – најчешће да упозна нове људе и нова места. Љубитељи путовања често се одричу неких ствари у животу које су им споредне и већину времена и новца издвајају за одласке у непознате земље. Путовање је пасија која тражи значајна финансијска средства, али то не значи да мораш бити милионер да би приуштио овај хоби. Пре бих рекао да је важно постићи најбољи баланс између цене коју можеш да платиш и обима и квалитета услуга које користиш.

На почетку, када смо се упознали путовали смо само за време годишњег одмора, зато што смо били корпоративни радници, били смо запослени у IT сфери. Током времена смо постали свесни да је боље ускладити путовање с послом. Покушавамо да живимо тако да можемо слободно радити док путујемо.

За тих осам година откако су на путу и након небројаних доживљаја, њих двоје признају да би поред Бугарске изабрали само једно место на које би се вратили и живели, и то је Нови Зеланд. Тамошњи људи, раскошна природа и културна шароликост стварају амбијент у коме се они у тој далекој острвској земљи у Пасифику, осећају као код куће.

Путовање од Бугарске до Новог Зеланда траје 30 часова, али су Бистра и Наце захвални за сваки секунд свог четворонедељног боравка далеко од свега што им је познато. Управо на Новом Зеланду синула им је идеја да Бистра исприча о једном делу њихових пустоловина у књизи под насловом „Магија путовања: осећај се као мештанин“. Она обухвата 14 прича које одводе читаоца у далеки Јапан, Доминикану, на острво Бали, у Бразилу и нека друга атрактивна места која туриста никад не остављају равнодушним. За разлику од уобразиље и авантуристичког духа Бистре, књига има крај, па је велики део прича које су остале ван ње нашао место у блогу двоје путешественика. Осим што нам пружа прилику да упознамо рајске кутке на планети, он нам даје корисну информацију о неким смештајним објектима које вреди посетити. Ма да је хотел најчешће место где само остављамо пртљаг и ноћимо, има и таквих који нас могу изненадити. Такав је рецимо хотел од сланих блокова у највећој сланој пустињи у свету - Салару де Ујуни у јужној Боливији или пак хотел-брод који је "пристао" у румунски град Сибиу. Власник тог хотела је његов бивши капетан.

Бистра и Наце су за сада за ову годину планирали два одласка – први у априлу на Сејшеле и у јуну – у јужну Шпанију. Они не само иду у свет него и обилазе Бугарску, најчешће током викенда. У последње време су посетили Пловдив, где иначе често одлазе због артистичке ауре града као и одмаралишта Пампорово и Сапарева баня.

Превод: Ана Андрејева