„Етиде Софије“ нису само статични кадрови нашег главног града. „Етиде“ препричавају догађаје, говоре о дешавањима и тренутном стању не само људи него и птица, животиња, зграда. Јунак „Етида“ је и небо изнад Софије.
„Етиде Софије“ је у ствари назив једне од најпосећенијих интернет страница која се сваким даном обогаћује новим фотографијама из бугарске престонице. Њен аутор је млади фотограф-аматер Иван Шишијев. Са великим ентузијазмом и уобразиљом почео је да фотографише све у Софији. Сада, три године после почетка, интересовање за његову интернет платформу је велико и она добија на популарности у фотографским круговима. Кадрови Шишијева су истовремено реални и необични. Неки од њих подсећају на старе поштанске разгледнице с натписом „С љубављу из Софије“. Топло осећање фотографа према нашем граду долази до изражаја и у његовој најновијој изложби „Градске приче“ /„Градски истории“/ која је посвећена 139. годишњици проглашења Софије за престоницу Бугарске и обележавање три године постојања платформе „Етиде Софије“.
Она се званично отвара данас, 3. априла, у популарном „вртићу испред Кристала“ где је посетиоци могу видети до 10. априла. Изложба ће бити повод за састанке и разговоре о нашем главном граду. Укупно 90 фотографских кадрова приказују различите стране Софије још из доба када она није била бугарска престоница па све до наших дана.
„Током све три године постојања платформе „Етиде Софије“ приредили смо 7 изложби. Ова је последња и укључује сасвим нове фотографије, објашњава Иван Шишијев. „Етиде Софије“ су добиле популарност не само захваљујући фотографијама него и захваљујући конкретним причама које су у њима испреплетене. Могуће је приказати како се хода по залеђеној површини језера у стамбеном насељу Панчарево, али уколико се ова прича исприча онако како ју је видео непознати рибар, заиста је занимљива за публику.
Имам тајна места са којих радим фотографије – то су сви кровови у граду, где ме људи не могу приметити. Заиста страшно волим фотографисање са кровова – никада не користим дрон. Увек је приликом рађења фотографије доживљај другачији. Понекад се унапред договорим са људима и они ми помажу да се попнем на кров и фотографишем.
Али дешава се и да не успемо да постигнемо договор. Било је случајева када сам, да бих се попео на још незавршене зграде, морао да савладам неке препреке. Има и оних случајева када се договарам са главним архитектима зграде па ми дозволе да се попнем на највећи ниво и фотографишем. Углавном све зависи од конкретне намере фотографа – ако жели да прикаже град гледано са крова, он мора да преузме ризике и последице тога.
Ако жели да фотографише људска лица, опет преузима ризик, јер могуће је да се некој особи фотографија не допадне и да она затражи да буде избрисана. Зато је свака фотографија нешто што се не може испланирати – човек креће, ризикује и спреман је да преузме последице.“.
Шишијев је неколико месеци радио на селекцији фотографија за изложбу „Градске приче“. Интернет страница „Етиде Софије“ већ садржи више од 5.000 фотографија. Иван Шишијев снима и ноћу, јер његова омиљена места имају свој шарм управо тада, а он мора бити ухваћен и овековечен.
„Понекад фотографишем пејзаже, други пут акценат стављам на људска лица. Моја идеја је да су у Софији људи, па и животиње, део једног градског организма. У њему смо сви повезани. Чак је и мени самом занимљиво то што обично људска лица фотографишем у пролеће и у јесен. Може се рећи да у ова годишња доба људи у граду „цветају“. Више нису тако тмурни…Када је време топло људи се радују и управо тада ми фотографисање посебно прија.
Често не разумем зашто други фотографи, који такође фотографишу Софију, пре објављивања бришу елементе са фотографије. На пример, сви знамо да између стамбених зграда има пуно каблова и жица који су део нашег града. Када фотографишу неку зграду или улицу неки фотографи бришу управо те каблове и жице. Нико нема право да приказује град онакав какав он није. Најбоље фотографије које сам видео снажно утичу и памте се не зато што су перфектне у смислу кадра већ зато што су на свој начин допринеле памћењу људи. Надам се да ће свој допринос томе дати и фотографије платформе „Етиде Софије“.
Превод: Албена Џерманова
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..