2.169.000 је тренутни број пензионера у Бугарској, од којих ће 1.227.000, дакле преко половине њих, поводом Ускрса добити симболични додатак од 20 евра зато што су им пензије испод линије сиромаштва, а она износи 160 евра. Таква сума ни наизглед није импресивна, а и реално не може битно побољшати месечни буџет људи трећег доба, да и не говоримо о некаквој празничној куповини. С друге стране то је љубазни гест према старијим особама од стране државе која показује да води какву-такву социјалну политику.
У многим развијеним земљама сматра се да пензионери спадају у категорију привилегованих лица јер више не раде, а примају пристојне пензије. Има и таквих држава у којима је висина пензије неких лица већа од њихове некадашње зараде. Упркос разликама од земље до земље,у развијеном свету пензионери добро живе, ако се има у виду њихов материјални статус, а на њих се гледа као на важан чинилац у такозваној „сребрној економији” (Silver Economy) која је у процвату.
Према подацима Евростата за сат рада запослени у Бугарској добија просечно 5,1 евра, док је просек у ЕУ 25,4 евра. Што се тиче доходака пензионера ту је јаз између најсиромашнијих и најбогатијих запањујући. У Бугарској најнижа пензија износи 100 евра, док је највиша могућа, законом ограничена пензија - 460 евра. У суседној Грчкој, која већ подуже време доживљава огромне економске тешкоће и отплаћује мамутски дуг, чак је и минимална пензија већа од овдашње максималне пензије. Док се у Европи просек од око 1.300 евра сматра нечим обичним, у Бугарској висина просечне пензије је око 170 евра.
Али проблем ниских пензија има своје објашњење и оно се крије у изворима финансирања ових пензија. Исто као и другде у свету, и у Бугарској ове пензије плаћају пензиони фондови. Највећи пензиони фонд је Национални институт осигурања. Он прикупља доприносе будућих пензионера, он је тај који им затим исплаћује и пензије. Постоје тако звани други и трећи стуб пензијског осигурања. Други стуб представља обавезно приватно пензијско осигурање у коме се део обавезних доприноса, који би ишли у државно пензијски фонд, усмерава у приватни пензијски фонд, тако да будући пензионери остварују право на две пензије – државну и приватну.Други стуб је обавезан за лица рођена после 31.12.1959, али из њега се још не плаћају пензије, јер лица тог узраста још нису стекла право на старосну пензију. Трећи стуб је добровољно пензијско осигурање. За сада сви припадници трећег доба рачунају на државни Национални институт осигурања. Та институција, међутим, располаже ограниченим финансијским ресурсима и зато не може да буде издашнија према особама које су стекле право на пензију. Једноставно пензијски доприноси су такви да онемогућују повећање висине пензија.Због тога скоро половина новца за исплату пензија долази директно из државног буџета. То и објашњава зашто није Институт осигурања, већ влада донела одлуку о исплати Ускршњег додатка пензионерима који примају пензије чији их износ сврстава међу људе који живе испод прага сиромаштва - 25 млн евра неопходних за тај мали бонус издваја се из државне касе.
Демографска криза, у коју је Бугарска одавно запала додатно компликује ствари.Додуше, стопа морталитета у Бугарској је највећа у поређењу са осталим земљама ЕУ, али је релативни удео старих људи ипак све већи, јер је све мање беба, а и многи млади радног узраста нашли су посао у иностранству. То угрожава функционисање пензионог система који је осмишљен на принципу међугенерацијске солидарности. Поред тога све мање људи уплаћује социјалне доприносе, док све више Бугара рачуна на пензију.Тим поводом министар социјалне политике Бугарске Бисер Петков покушава да умири јавност тврдњом да ће пензиони систем земље остати стабилан до 2037-2040. г.и да ће од 1. јула ове године пензије бити повећане за 3,8%.
Додатак од 20 евра за Ускрс који православни Бугари ове године славе 8. априла, стварно није атрактиван. Он је ипак добар знак да влада није збрисала људе трећег доба са свог дневног реда.
Превод: Ана Андрејева
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..