Срећан празник!

објављено 1.4.18. 09.00]

БНР Новини

Дан после Лазарове суботе и недељу дана пре Васкрсења Христовог су Цвети– празник пролећа, природе која се препорађа и њене животворне снаге. У црквеном календару је посвећен Христовом уласку у Јерусалим где је дочекан маслиновим и ловоровим гранчицама – пет дана пре свог страдања на крсту. Славе га православни хришћани, католици и протестанти.

Снимка

„Цвети“, изв. Фолк скат бенд

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Код нас се овај празник зове још и Врбница, Цветна недеља, Куклинден (Луткиндан). По традицији ујутру се иде на литургију у цркви после које се људи враћају кући са освештаним врбовим гранчицама, здравцем и цвећем који се стављају пред икону у кући или на улазна врата. Некада су чували венац од врбе дуго после празника јер су веровали да их његова магијска моћ штити од болести, урокљивих очију и природних непогода. У пролеће и лето када се почела дизати олуја, људи су тај венац износили на двориште и кроз њега гледали на градоносне облаке у нади да ће се небо разведрити. Или пак су спаљивали део гранчице не би ли тиме спречили да муње погоде људе, куће или стоку.Узевши у руку врбову грану освештану на празник Цвети, они су водили стоку на прву пролећну испашу како би говеда била здрава и имала више младунчади.

„Процвало цвеће свакојако“, изв. Капански ансамбал, Разград

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Цвети је празник за који су се месиле погаче посебно намењене извођењу девојачких обреда. Тог дана су се извршавале ритуалне радње којим се завршавају обреди поводом Лазареве суботе. Пре подне девојке су се окупљале на обали најближе реке. Свака од њих је носила врбову гранчицу, букет цвећа или хлепчић, називан лутка. Девојке су спуштале у воду обредне предмете и по томе чији ће венац или хлепчић вода најбрже понети, гатале која ће се између њих прва удати. Девојка чији хлепчић први заплови у води назива се кума и ужива посебну пажњу од стране својих другарица.

Снимка

„Брала цура бели слез“, изв. хор „Вања Монева“, хор Фолклорног ансамбла „Тракија“, Оркестар народне музике БНР, диригент Димитар Христов обрадио Стефан Мутафчијев

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Велики пост још није завршен, али због значаја празника допушта се једење рибе. Традиција не дозвољава да се игра затворено коло него само Боенец (Буенек, Бујанец) – бујно, отворено коло које се изводи уз песму. Ланац кола се креће у десно, а ланац вијуга.

„Разљичку њивски“, изв. Капански ансамбал Разград

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Данас се празник слави у целој земљи. Врбове гране и цвеће украшавају цркве и куће. Највеселији је овај дан у домовима оних који славе имендан. Њих је заиста пуно – то су сви који носе име по неком цвећу, дрвету или жбуну.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: архива

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Стигао нам Цвети – песма се ори, коло се вије

Срећан празник!

Више из ове категориjе

50-метарска зељаница, стари занати и музика са Балкана на Фестивалу балканске поњаве у селу Шишковци

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање