У Софији је приређена изложба „Памћење софијског веза“ која је посвећена 90. годишњици оснивања Регионалног историјског музеја у главном граду. Привремена поставка представља богато наслеђе народног веза који је рађен у селима око Софије, а касније је постао типичан за читав регион. За изложбу су бирани обрасци с краја ХIХ и почетка ХХ века.
Више о софијском везу и његовом колориту и орнаментима прича кустос изложбе Кателина Павлова:
„Софијски вез је део бугарске културно-историјске баштине. Он се одликује јарком рубин бојом и популаран је са именом „свиленица“. У прошлости тај је вез рађен од свиленог конца одакле потиче и његово име, које се сачувало и поред чињенице да су у 19 веку и почетком 20 везиље већ користиле претежно памучне и вунене конце.
Софијским везом по традицији су уздужно украшавани рукави женске кошуље. За њега су типични флорални и животињски мотиви приказани у ромбовима који су размештени хоризонтално или дијагонално преко рукава. Интересантно је и коришћење осмолисне розете која се често претвара у осмокраки крст „елбетицу“ који је такође типичан за ово подручје.“
До наших дана нису сачувани сви бодови које су користиле старе софијске везиље. Неки су нестали, друге је тешко разгонетнути, јер је време оштетило предмете са везом те не можемо видети одакле и како пролази конац.
„Данас користимо двадесетак врста бодова, њих 5-6 су најфреквентнији – прича Антоанета Толтукова вешта везиља која прикупља информације о традиционалном софијском везу и његовим спецификама у поједином регионима како би га сачувала за идуће генерације. – Иако веома распрострањени, основни није укрштајући бод, већ тзв. „пљоснати“. Крстић је постао популаран после Ослобођења.“
Везиља и модни креатор Ани Јовева прича о начину „сликања“ иглом почетком ХХ века: „Тада је била популарна црна одећа. Она се појавила после отварања тзв. привредних девојачких школа, које су се тамо између осталог училе и везу. Црна боја је ушла под утицајем западне моде, а одећа рађена од машински тканог платна. Али је ипак била украшена елементима народне ношње у облику ручно рађеног веза.“
И од модерног тада ка модерном данас. „Памћење софијског веза“ је изложба која не само прича о традицијама, него представља и иновације и инвенције у области примењене уметности.
„Данас многи млади домаћи креатори стварају колекције спортске и свакодневне одеће са везним мотивима – прича кустос изложбе Кателина Павлова. – Одаје се предност бојама или геометријским фигурама типичним за софијски вез, а посебно ромбу – омиљени елеменат модерних дизајнера.“
Пример су дивне хаљине младе и веома талентоване креаторке Морјане Филипове. Оне су украшене ручно рађеним мотивима. Поставка представља и како софијски вез даје нову визију уобичајеним предметима из нашег окружења какви су столњаци, ташне, наруквице, привесци за кључеве.
Софијски вез је опстао током векова и развија се. Он „памти“. Памти и боје, и мотиве, и места, и бодове, памти и своје мајсторице. И остаће заувек захваљујући вештини и таленту бугарских везиља.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Десислава Семковска„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..