Када се добро обави неки посао обавезно се о њему мора испричати. Управо то су урадили научници Македонског научног института /МНИ/ по повратку из Републике Косова где су се састали са нашим сународницима тамо. Повод посете било је потписивање Меморандума о сарадњи са Албанолошким институтом у Приштини у области рада две институције – историје, етнологије, културе, фолклора, језика. Македонски научни институт је бугарска научна организација основана 1923. године у циљу изучавања географске области Македоније. За време комунистичког режима он је затворен, а рад је обновио 1990. године. Тренутно има преко 80 сарадника из различитих научних области. Доц. дрАлександар Гребенаров, директор Македонског научног института, је објаснио интересовање за заједнички рад са институтом у Приштини непосредном историјском везом Бугарске са косовским поднебљем:

„Током Прве и Друге бугарске државе Косово је у границама средњовековне Бугарске. Касније – у периоду од 1916. до 1918. године, делови Косова улазе у пределе бугарске државе. После 1941. године опет неки делови Косова накратко улазе у границе Бугарске државе Македоније, Западне Тракије и Добруџе. На Косову живот стално кључа, јер преовлађују Албанци, али се етнички састав веома динамично мења сваких 100-200 година.“ – објаснио је доц. др Александар Гребенаров.

Потписивање документа о сарадњи између два института постаје повод посете нашим сународницима који живе на територији Косова. Научне основе за одређивање људи који живе у овим областима као Бугара на првом месту даје њихов језик. Стручњак за бугарске говоре на територији Косова и Албаније проф. Лучија Антонова је објаснила да се тамо јасно оцртавају област Гора /Gora/ и Жупа /Zhupa/, као и нека насеља у другим регионима где се говоре бугарски дијалекти.

„Невероватно је да су, упркос превртљивостима историје, бугарски дијалекти у јужном делу Косова, у Призренском региону очувани и до наших дана иако се на том подручју изучавао првенствено српски језик – објаснила је проф. Антонова и подвукла да је најтипичније очување бугарске морфологије.”

Професор Антонова је додала да у наведеним регионима има мноштво топонима бугарског порекла. Као пример је навела градић Раховец који је познат по томе што у њему живе „булгари“, тамо је веома распрострањено и презиме Булгари. Од неколико година наовамо за становнике јужног Косова се организују курсеви бугарског језика, јер постоје млади људи који желе да студирају на бугарским универзитетима.

„Поред потписивања меморандума између два института имали смо прилику и за одржавање неколико политичких састанака – рекао јенародни посланики чланМакедонског научног института Красимир Богданов. Власти Републике Косова су веома добро расположене према Републици Бугарској и сматрам да је то могућност за добру будућу сарадњу. По мени, један од најважнијих задатака те посете био је контакт са људима који се изјашњавају као Бугари. Састали смо се са представницима 2 бугарске организације тамо.

Др Антон Панчев, стручњак албанолог, је прокоментарисао могућности признавања бугарске заједнице на Косову. По њему, у случају евентуалног усвајања амандмана на Устав Косова, може се додати још етничких група. Попис становништва Косова од 2011. године показују да је на територији општина Призрен и Драгаш, где су сконцентрисани Бугари у тој држави, број људи који нису навели своју етничку припадност или су одговорили да имају „другу” етничку припадност је већи у односу на остале косовске општине. Бугари на Косову су у тешкој економској и социјалној ситуацији, а поред тога подвргнути су притиску стране пропаганде, због чега је подршка Бугарске нужно потребна.

Превод: Албена Џерманова