Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

И поред ограничења за купце цена пољопривредног земљишта бележи раст

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС
Последњих пет година се посматра удвостручење цене пољопривредног земљишта у Бугарској, саопштили су из Евростата. И то упркос светској кризи и упркос законским ограничењима наметнутим страним кандидат-купцима. Сходно прописима сваки странац који жели да стекне ливаду, њиву или врт код нас треба да је боравио у земљи као минимум пет година.
Како да то практично објаснимо? Да ли се ради о буму досада невиђених размера у домаћој пољопривреди, о спекулативном расту цена или о „насртају“ инвеститора? Стручњаци су мишљења да се у свакој од тих тврдњи крије трунка истине.
Пољопривреда у Бугарској је доживела веома тешке потресе и реформе, пре свега у вези са враћањем земљишта старим власницима или њиховим наследницима. На тај начин многи Бугари су „осванули“ као власници пољопривредног земљишта а да при томе без да имају појма шта да са њим раде. Неки су продали непотребне терене, други су их дали у закуп те су се тако постепено формирала крупнија и савремена приватна пољопривредна газдинстава која тренутно запошљавају око 20% радноспособних Бугара. Захваљујући њиховом раду пољопривреда је у 2016. години забележила највећи раст у поређењу са осталим секторима домаће економије, од 4,3%. На бази тих добрих резултата пољопривредно земљиште је добило на вредности што је логично резултирало растом цена.
Бугарска је мала држава са обрадивим земљиштем од око 3,5 милиона хектара и тенденцијом његовог лаганог повећања. Земља се користи претежно за узгој житарица и уљаних култура и у мањој мери за култивирање воћа и поврћа. Најбољи услови за житарице имамо у североисточним пределима, у Добруџанској равници која је позната и као „житница Бугарске“. Није случајно да је управо ту забележена и највећа цена пољопривредног земљишта од 6.000 евра за хектар. (Поређења ради, просечна цена хектара је 3.937 евра, док је пре пет година износила свега 2.112 евра за хектар.) Међутим, опет код нас је регистрована и најјефтинија пољопривредна површина у Европској унији од 1.166 евра за хектар.
Ко и зашто купује бугарске обрадиве терене?
Одмах морамо рећи да је као фундаментално и ограничено природно богатство тле нешто посебно за сваку независну државу тако да у погледу послова са њим постоји нека посебна осетљивост обојена патриотизмом, размишљањима о националној безбедности и осталим геополитичким мотивима. Узимајући у обзир све то, године 2014. Бугарска је ограничила могућности страних држављана да купују пољопривредне терене уколико немају боравак дужи од пет година у земљи. На почетку ове регулативе су изазвале ватрене спорове у друштву, али су и поред тога изгласане у Парламенту. Чињеница је такође, да не постоје Бог зна какве проблеме да један моћни страни инвеститор који је заинтересован за бугарско обрадиво земљиште купи неко наше привредно друштво те да у његово име стекне и терене који су му потребни.
Пољопривредно земљиште се вреднује само ако даје важне за човека производе, тј. ако се користи за производњу намирница и осталих сировина, потребних за опстанак локалног становништва или за извоз. Из тог аспекта Бугарска је повлашћена земља, јер поседује одличне географске и климатске природне услове. Није случајно да смо ми светски лидер у узгоју лаванде и међу првима у свету у погледу дамаске руже. Тим природним бонусима ваља додати и постојеће европске агро-субвенције које бугарски фармери примају од Брисела. А што се тиче земљорадничких вештина, ваља подсетити да иако је по свом карактеру чак 75% градско, бугарско становништво по традицији је тесно везано за пољопривредни рад и многи и даље сами узгајају „на селу“ све што им је потребно за трпезу, а понекад и стоку.
Све то показује да бугарска пољопривреда поседује велики потенцијал и добру будућност. Свакако ту чињеницу потврђује и знатно повећање цена обрадивог земљишта које ће и даље расти, јер су цене код нас далеке од европског просека, а да и не говоримо о холандском рекорду где за хектар траже 63.000 евра!


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јавни дуг Бугарске за 2023. г. износи 22,9% БДП-а

Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..

објављено 22.10.24. 13.21
Евтим Милошев и Симонида Кордић

На пролеће се уводи авио-линија Софија – Подгорица

Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..

објављено 22.10.24. 09.19

Бугарска повећала извоз кукуруза и сунцокрета у Кину

Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..

објављено 21.10.24. 11.32