Регионални историјски музеј у Сливену донирао је своја издања библиотеци „Христо Ботев“ у Кишињеву. Она је основана 1992. године од бугарске дијаспоре у Молдавији и ради као филијала Градске библиотеке. Њен фонд чине дела бесарапских Бугара, бугарска класична књижевност, а најтраженија су издања посвећена историји бугарске праотаџбине. Овде се на празнике окупљају Бугари, одржава се курс из бугарског језика, основан је и састав народних игара. То је омиљено место наших сународника у главном граду Молдавије.
О донираним библиотеци књигама прича Николај Сираков, директор Регионалног историјског музеја у Сливену:
Поклонили смо наша издања не само библиотеци „Христо Ботев“ у Кишињеву, него и Болградској гимназији у Украјини. Не смемо заборављати да је за време Руско-турског рата из 1828-1829. године, после повлачења руских трупа, већи део становништва Сливенског и Јамболског краја отпутовао и доселио се у данашњој Бесарабији. Тако да је сасвим природно да наш музеј гаји посебан однос према наследницима тих Бугара. У Сливену раде стручњаци који истражују те сеобе. Током година је било неколико емигрантских таласа. Била је и ремиграција. Наша идеја је била да им обезбедимо издања која се баве дотичном проблематиком. Послали смо претежно издања Музеја са истраживањима и, свакако, са акцентом на ту тему, осетљиву за наше сународнике у Молдавији и Украјини. Обогатили смо издања етнографским, археолошким и другим материјалима. Циљ нам је да популаришемо и да привучемо пажњу бесарапских Бугара на историју њихове праотаџбине, да осете да ми мислимо и радимо за њих. Они су наши сународници и треба да упознамо припаднике млађих генерација са њиховим коренима, да им испричамо одакле потичу, да им представимо родни крај њихових предака.
Да ли међу бесарапским Бугарима постоји интересовање за њихове историјске корене?
Ми одржавамо тесне везе са свим организацијама које представљају интересе бесарапских Бугара у Молдавији. Активно радимо и са бесарапским Бугарима у Украјини. Збратимљени смо са Милитополом у Источној Украјини, а око тог града има више од 30 бугарских села. Исто тако одржавамо контакте са Одесом, где живи велика бугарска дијаспора. У Сливен стално долазе бесарапски студенти. Одржавају се дани праксе. Укључујемо их у наша истраживања. Пре неколико година бесарапски Бугари из Молдавије и Украјине су учествовали у археолошким ископавањима тврђаве Туида из доба раног Бизантинског царства.
Идеја је да их привучемо преко науке и културе те да им покажемо да смо увек уз њих и да их подржавамо. Сматрам да успешно обављамо ту нашу мисију, рекао је у закључку Николај Сираков, директор Регионалног историјског музеја у Сливену.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лични архив и bg.wikipedia.orgЈедан од симбола бугарског новинарства и интернационалиста Иван Гарелов напустио нас је у 81. години. Чувени телевизијски водитељ и аутор емисија политичког садржаја преминуо је јутрос у болници „Пирогов“ где је примљен средином јула због повреде мозга...
Не постоји тачна статистика о очекиваном броју шумских масива изгорелих у пожарима у нашој земљи овог лета. Према подацима Европског информационог система о шумским пожарима, у Бугарској се сваке године дешава око 600 таквих инцидената. Сваке..
Игре, филмске пројекције, посматрање птица и концерти на отвореном само су неки од догађаја у оквиру Седмог издања Фестивала лешинара, који ће се одржати од 6. до 8. септембра у граду Маџарову. Празником ће бити обележен Међународни дан лешинара –..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву..
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер..
Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања..