Поглед у будућност нуди нам објектив Велина и Марије Паскових. Њихова последња изложба фотографија под насловом „Зимска Кина“ представља нам Пекинг и најсевернији кинески град Харбин који је смештен на две обале реке Сунгари. Град Харбин је домаћин највећих међународних зимских фестивала ледених и снежних скулптура у свету. О свом путовању у ову далеку азијску земљу је Велин Пасков рекао:

Идеја о изложби „Зимска Кина“ родила се у једном разговору са гђом Искром Мандовом и г. Луном Таом, директорима Института Конфуције у граду Великом Трнову. Тада сам ја рекао да, у ствари, нико нема створену слику о зимској Кини, а 2022. године ће Пекинг бити домаћин Зимских олимпијских игара. Очекивања су да ће се 2022. године у овом граду одржати олимпијада какву досад свет није видео. Тако смо дошли на идеју да приредимо изложбу на којој ћемо приказати непознато лице Поднебеске царевине. Никад у животу нисам био на – 38 степени Целзијусових. У Харбину смо видели изузетно лепе призоре и надам се да ће и посетиоци изложбе у Варни, Великом Трнову, Софији, Русеу и Бургасу остати одушевљени када их виде.

Неописиво задовољство је видети скулптуре, мостове и друге разноразне облике од снега. Након што смо се сместили у хотел и окрепили се, отишли смо у један од зимских паркова. По заласку сунца почела је магија – плави славолуци, џиновски тобогани високи 5-6 метара, куће у дугиним бојама.

Испоставило се да постоји још један парк где висина ледених скулптура достиже и до 35-40 метара.

Можете да прођете и преко Моста уздаха чија се боја мења од млечно зелене до јарко жуте или да станете испред најлепших пагода.

Велин Пасков је учествовао у многим пројектима посвећеним Далеком истоку. Он је продуцент документарних филмова „Ја волим Тајланд“ и „Тајланд – земља слобода.“ Аутор је изложбе фотографија „Дивна Индонезија“ и др. Његов први сусрет са Кином био је пре више од 15 година и остао је одушевљен.

Тада сам схватио да ми живот треба бити повезан са овом земљом. Човек понекад прави такве закључке који временом избледе. Али ми је Кина остала у сећању, прича Велин Пасков. Ступио је у контакт с Кинеским радио интернационалом који емитује програм за иностранство на скоро 40 језика, укључујући и бугарски. Аплицирао је за посао и две године је радио у Кини као дописник. Тада је Велин Пасков имао прилику да се упозна са културом и традицијама ове земље и био је изненађен умећем Кинеза да читаву своју пажњу посвете испуњењу једног конкретног задатка и непрестаној тежњи ка усавршавању. Један од највећих снова Велина је да посети Монголију. Интересовање за ову земљу подстакао је документарац који је снимила Џулија Џобертс. Тренутно се Монголија развија брзим темпом, Улан Батор је град у којем се много тога може видети, својим пустињама и монголским степама нуди безброј могућности за авантуру, каже Велин Пасков и додаје:

Мој други сан је да посетим Индију за време Дивалија – празника који се слави крајем октобра, почетком новембра. Нису га случајно назвали фестивалом светлости јер се тада цела Индија купа у светлости. Трудим се да одређену земљу посетим током прославе неког празника јер сматрам да је то право време да осетим њен дух. Тако сам, рецимо, постао сведок ретког празника који се зове Фестивал кристалних синова а који се одржава на северу Тајланда, на граници с Мијанмаром. Ово је празник посвећен преласку младића у свет мушкараца. Кад напуне одређене године, они треба да оду у манастир. Колико дуго ће тамо остати – пар дана или годину дана, питање је личног избора. Облаче се у лепу одећу јарких боја, те се шминкају на специфичан начин. Док траје фестивал младићи пазе да им ноге не дотакну земљу – родбина их носи на раменима. Све се то завршава несвакидашњом церемонијом која се одржава у локалном храму. Мој трећи сан је да прођем стопама Ернеста Геваре. Намерно сам изоставио псеудоним „Че“ јер кад је кренуо на своје путовање мотором по Јужној Америци, он је био један обичан студент медицине који се занимао за лепру. Кренуо је од Аргентине, прошао кроз Анде, Чиле, Перу и посетио неколико кампова дуж обале Амазонке где су лечили оболеле од губе. Ово није био револуционар Че Гевара, већ један млади човек с великим идејама који је био згрожен сиромаштвом Јужне Америке.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова