Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Редитељ Благој Бојчев: Не постоје лоша деца, она копирају понашање одраслих

БНР Новини
Глумица Борјана Пенева наступа у улози детета, учитељице и мајке

Позориште „Реплика” скупља аутентичне приче о насиљу у школи да би пред гледаоце извело све заинтересоване стране. Међутим, не одводи их у праву судницу – на сцени нема оптужених, у редовима публике нема судске пороте. Позориште даје реч ученику, учитељу и родитељу, а на крају насилници или жртве неминовно моле за милост: Ко ће мени да помогне?

“Лоша деца” је документарна представа коју поставља трупа за социјално ангажовано позориште “Реплика”. У њој се на позадини текста румунске ауторке Михаеле Михајлов чију прави гласови који насиље у школи приказују као болест друштва.

СнимкаИма пунио дирљивих прича, али за мене је најимпресивније њихово заједничко језгро  – каже редитељ представе Благој Бојчев. – Испоставља се да у већини случајева агресије нема кривца, јер и ученици и учитељи и родитељи се понекад нађу у ситуацији у којој је агресија једини начин на који могу да реагују. И ако пажљивије размотримо случајеве дечјег насиља, видећемо да деца стварно нису имала другу могућност да се заштите или да натерају друге да их чују.

Зато не постоје лоша деца – њима треба љубав и пажња, али често их не добијају и тада копирају понашање одраслих.

Деци недостаје добар пример – категоричан је редитељ. – Када испољавају агресију она имитирају агресију коју виде око себе. Деца виде да су њихови родитељи стално жртва неке агресије. Ако пак сама она желе да опстану, прибегавају агресији, јер у Бугарској је то начин за опстанак. Код нас су успешни агресивнији, моћнији људи, некадашњи утеривачи дугова а данас тајкуни који возе скупе џипове – а на телевизији видимо да чак и политичари имају успех када примењују агресију. Тако да деца једноставно покушавају да опстану и имају агресивно понашање да би остала на површини.

И ма колико парадоксално звучало, у случајевима насиља сви су жртве.

У нашој представи нећемо видети кривца, јер након што представимо све личне приче, мање судимо – наставља Благој Бојчев. – Тако да ја лично не могу да укажем на неку конкретну кривицу и кривца, а само на нашу заједничку и на све нас. Оно што бисмо ми као позориште могли да урадимо јесте да скренемо пажњу на проблем а на тај начин и да покушамо да помогнемо. Даље би свако требало да осети већу одговорност према друштву у којем живи. Тренутно можемо кривити учитеље за све – чак тражимо да се у школама поставе камере за видео-надзор да бисмо тачно знали да ли они туку нашу децу. Али не смемо заборавити да су пре више година ови учитељи организовали велики штрајк у знак протеста а многи људи су се тада бунили и нису их подржали. О таквој одговорности треба да размислимо!

Најновија представа позоришта „Реплика” се зове „Репортаже о Бугарској“ писане у одсуству – Одисеја” а настала је према есејима Георгија Маркова (бугарског писца, дисидента, интелектуалца и новинара који је тзв.“бугарским кишобраном“ убијен 1978. године). Она приказује причу из наше тоталитарне прошлости у којој је време било стало и која нас и данас на сваком кораку прати, наводи редитељ и додаје.

Не смемо заборавити да су корени данашњих проблема у прошлости.  На пример, бирократија, култура мита нису плод тзв. демократије код нас већ су много раније настале у друштву. Забрињава то што се дижу гласови који шире манипулације и лажи, а млади људи који немају никакву представу о том периоду наше историје тврде да је тада било боље. Наравно, они не наводе тачно шта је тада било боље, али очито им је одговор потребан. А он гласи: У Бугарској је постојао тоталитарни режим и ако то не кажемо категорично и ако не истражујемо тај период, казаљке на сату се неће померити напред.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лични архив



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Урсула фон дер Лајен

Нови тим Урсуле фон дер Лајен: Да ли ће бити постигнут „пакетни договор“ за одобрење свих еврокомесара?

Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..

објављено 19.11.24. 16.25
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15