Прошле недеље Бугарска је уклоњена са „црне листе” Европске уније на којој се налазе државе са превеликим економским дебалансом, а Бугарска народна банка (БНБ) изнела је прелиминарне податке о расту БДП за прошлу годину. Потврђена је прогноза раста БДП у 2017. коју је дало Министарство финансија, а који је према прорачунима БНБ достигао 4%. Да подсетимо да је влада очекивала раст од 3,9-4%, док су Међународни монетарни фонд (ММФ) и Европска комисија (ЕК) прогнозирали раст од 3,8%.

Бугарска је на листу ЕУ на којој су државе са прекомерним макроекономским дебалансом уврштена пре 3 године када је  четврта по величини банка у земљи, Корпоративна трговинска банка ( КТБ) отишла под стечај. Отада су се многе ствари у политици и економији промениле. Значајну улогу за рангирање Бугарске у вишу групу земаља ЕУ са економским дебалансом, где смо се нашли у друштву Француске и Португала одиграо је напредак домаће привреде. Експерти ЕК у једној од својих најозбиљнијих економских анализа земаља ЕУ наводе да је Бугарска успела да савлада недостатке и дебаланс у банкарском и небанкарском сектору; да је предузела мере за управљање ризиком у банкарском сектору, да је забележила напредак на тржишту рада. И, наравно, да се мора учинити још доста тога како би земља прешла на „белу листу“ одликаша без икаквог економског дебаланса. Недовршене остају неке реформе у финансијском сектору, на тржишту рада, у области међукомпанијског задуживања, законодавства у сфери стечајног права, образовања и др. Али је рад обављен у току задње три године додатни адут у рукама Софије која намерава да средином ове године поднесе захтев за пријем у зону евра. То је аргумент више у корист напорима земље да привуче веће стране инвестиције, које су у последње време драстично опале.

На позадини тог позитивног развоја су и прогнозе економског раста за ову годину. Експерти сматрају да ће 2018. г. земља достићи врхунац економског циклуса, па ће БДП нарасти за око 4%, а према БНБ тај раст ће бити 4,2%. То је реална шанса за превазилажење преостајућих економских дебаланса . Није све у реду и то се понајвише односи на конвергенцију, т.ј. на приближавање животном стандарду у развијенијем делу Европе што је обавезан услов за приступање еврозони. У томе напредујемо спорије него што треба, а јаз између бугарског и европског просека је огроман – БДП по глави становника у Бугарској је 6. 500 евра, док је европски просек – 28. 000 евра, а БДП Луксембурга је чак 100.000 на једног становника! Ту ваља додати и неједнаки регионални развој, наиме велика разлика између Софије и неколико других просперитетних градова с једне и неких од најсиромашнијих региона у целој ЕУ с друге стране.

Експерти ЕК сматрају да су релативно добри економски резултати земље погодно тле за постепено савладавање заостајања и спровођење дубљих реформи у финансијском сектору и политици запошљавања. Друге области у којима се такође очекује напредак су образовање, здравство и увођење транспарентног механизма за одређивање минималне плате, претпоставка за што је финансијска стабилност државе у последњим годинама. Када су у питању оптимистичка очекивања о економском расту Бугарске о.г., добро је да узмемо у обзир препоруку шефице ММФ Кристине Лагард, која каже да „Када сунце сија, мораш искористити ту шансу за оправку крова”. И стварно решавање проблема је много лакше када за то постоје повољни услови. Управо такав је случај са Бугарском у овом тренутку, када је привредна конјунктура добра – сада је право време да се уклони преостајући дебаланс у домаћој економији.

Превод: Ана Андрејева